HEJ MARK ZAKERBERG, NAŠA DEMOKRATIJA NIJE TVOJA LABORATORIJA! Urednik KRIK-a pisao vlasniku Fejsbuka!

Stevan Dojčinović, urednik neprofitne organizacije koja se bavi istraživanjemkriminala i korupcije "Krik" objavio je tekst u "Njujork tajmsu" u kojem se osvrno na nedavne promene na Fejsbuku.

Fejsbuk je odlučio da u nekoliko zemalja sveta među kojima je i Srbija uvede stranicu "Istražite" koja je odvojena od novosti i na kojoj se mogu videti samo objave "stranica" brojnih medija.

U tekstu koji prenosimo u celosti objasnio je političke posledice ovog eksperimentisanja:

- Moja zemlja, Srbija, postala je, van svoje volje laboratorija za eksperimente Fejsbuka o ponašanju korisnika - a neprofitne, nezavisne organizacije za istraživačko novinarstvo kao što je ona čiji sam ja urednik - laboratorijski miševi.

Prošlog meseca, naše priče prestale su da se pojavljuju na Fejsbuku. Bio sam zatečen. Naša jedina plaforma za objavljivanje, koja nam je donosila čitaoce, bila je izgubljena.

Mislio sam da je u pitanju greška. Ali nije bila.

Fejsbuk je napravio malu ali užasavajuću promenu. Obajve stranica - uključujući i stranice organizacija kao što je moja - sklonjene su na sa uobičajene stranice "Novosti" gde su ih inače korisnici videli. Sada su smeštene na posebnu stranicu "Istražite" koju korisnici predhodno moraju da izaberu kako bi videli. (Nimalo iznenađujuće, ovo se nije odnosilo na plaćene objave).

Nije samo Srbija zemlja koja je odabrana za eksperiment. Fejsbuk je odabrao i Gvatemalu, Slovačku, Boliviju i Kambodžu.

Neki sajtovi su pisali da će ova promena ubrzo zahvatiti i ostatak sveta. Ali mi zapravo ne možemo da znamo hoće li se to desiti, kao ni šta kompanija smera. Ne znamo ni koga da smatramo odgovornim, jedini način je da o tome javno govorimo. Možda je upravo zbog toga kompanija izabrala male zemlje o kojima Amerikanci ne brinu toliko.

Ali za nas, ova promenaje katastrofalna. Kako bismo privukli čitaoce, čitanje teksta mora biti jednostavan proces. Dodatni klik znači veliku razliku. Ovo je egzistencijalna pretnja, ne samo za moju organizaciju već i za građane zemalja u kojima se sprovodi eksperiment, koji sada ne mogu da saznaju pravu istinu o svom društvu i njegovim liderima.

Srbija je savršen primer kako Fejsbukovo eksperimentisanje ima političke poslednice. Srbija se oslobodila diktature Slobodana Miloševića 2000. godine, ali još uvek nije razvija pravu, funkcionalnu demokratiju. Partija koju vodi Aleksandar Vučić kontroliše Parlament i čitav politički sistem. Gospodin Vučić sada svoju politiku prestavlja progresivnom i proevropskom, a za vreme Miloševća bio je zadužen za medijsku cenzuru.

Danas, cenzura je poprimila blaži oblik. Izdanja koja promovišu Vučića dobijaju sve finansije, dok oni koji pišu nešto drugačije dobijaju iznenadne posete poreskih inspektora.

Ovo nije idealno mesto za nezavisne novinare. Od 2015, moja organizacija Krik pisala je o temama koje vodeći mediji nisu uopšte pokrivali, i zbog toga su nam pretili i prisluškivali nas, i iznosili užasne neistine o našim privatnim životima u tabloidima.

Prošle godine, Krik je objavio istraživački tekst o ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru kojeg je mafija kontaktirala da ubije jednog od svojih neprijatelja. Logično bi bilo da ovo bude glavna vest u medijima, ali niko je nije objavio.

Sajt Krika je jedino mesto na kojem su građani Srbije mogli da pročitaju takve priče. I do njih su, bar do prošlog meseca, stizali uglavnom preko Fejsbuka.

Fejsbuk je bio način da zaobiđemo glavne medije i dopremo do hiljade čitalaca. Ali sada će nas ova društvena mreža, koja se navodno trudi da suzbije "lažne vest", uništiti.

Zato su arbitrarni eksperimenti Marka Zakenberga ako opasni. Veliki mediji i izdanja koja finansiraju kriminalne grupe neće imati problema da plate Fejsbuk reklamu, ali organizacije poput moje će patiti.

Ali deo odgovornosti je i na nama, novinarima. Korišćenje Fejsbuka kako bi se došlo do čitalaca bio je lak način, pa smo investirali vreme i trud kako bi bili što prisutniji na ovoj društvenoj mreži, pretvorivši je u čudovište.

Ali šta je tu je - privatna kompanija, koja ne odgovara nikome, preuzela je medijski sistem sveta. Ali sada je odgovorna za taj sistem. Birajući male zemlje sa klimavim demokratijama za ovaj eksperiment, Fejsbuk je pokazao ciničnan nedostatak brige za najranjivije u njima.

Sada kada smo videli kolika je moć Fejsbuka i kako je koristi, moraćemo da se oslonimo na Tviter, koja je druga najkorišćenija platforma u Srbiji (ali na dalekom drugom mestu). Verovatno ćemo se oslanjati na nju više. Ali moraju se razmotriti i druge, decentralizovane platforme.

Uvek me je privlačila alternativna scena. Tokom devedestih, vodio sam mali nezavisini pank magazin. Sada sam istraživački novinar i urednik, i želim da pišem o onome što drugi mediji ignorišu. U zemljama kao što je Sribja, nezavisni mediji kao što je moj su jedina mesta gde ljudi mogu da saznaju istinu.

Fejsbuk je mogao biti oruđe za procvat takvih alternativnih medija. Umesto toga, bar u Srbiji, rizikuje da postane igralište za moćne. - zaključuje Dojčinović.

(Espreso.co.rs / NYTimes)