UZROK SMRTI NE POMINJATI, ŠOLAJA, MARŠ NA DRINU: Deset najboljih domaćih ratnih filmova po izboru Dragana Jeličića

1. UZROK SMRTI NE POMINJATI (1968) Jovan Živanović

Začuđujuće, ali jedini ratni film beogradskog ilegalca, nastao na prelazu između eskapističke (Ostrva, Gorki deo reke, Kako su se voleli Romeo i Julija) i ruralne (I Bog stvori kafansku pevačicu, Naivko, Radio Vihor zove Anđeliju) faze. Apoteoza strpljenju i trpljenju srpskog naroda, vizionarski film u jeku studentskih nemira. Živanović ovim filmom otvara paralelni front, kako ka “crnom talasu", tako i ka “crvenom vesternu”.

2. ŠOLAJA (1955) Vojislav Nanović

Preteča bosanske (Krvavac, Šipovac, Kosovac, Čengić), ali i srpske (oba Jankovića, Golubović) škole partizanskog filma. Prvi heroj, ali istovremeno i anti-heroj partizanskog filma, s primetnim otklonom od komunizma kome su ga posthumno privoleli.

3. MARŠ NA DRINU (1964) Živorad Mitrović

Do skoro jedini epik iz Prvog svetskog rata, kome, nažalost, ovaj savremeni, državom pogurani talas, nije ni do kolena. Nastao u jedinom mogućem trenutku tadašnjeg ustrojstva, dok je suveren imao pune ruke nesvrstanih, srpski liberali još uvek nisu predstavljali pretnju, a “crveni vestern” se nije ni nazirao, pedeseta godišnjica Velikog rata nije mogla imati bolji spomenik.

4. DELIJE (1968) Miodrag Mića Popović; POHOD (1968) Đorđe Kadijević

Još dva ratna filma snimljena “kad im vreme nije”, turbulentne 1968. Dva vrhunska vizuelna umetnika stvaraju remek-dela o razornom dejstvu ratnih okolnosti na ljudsku psihu. Vrhunac “crnog talasa” i u neku ruku istovremeno crno-beli odgovor na Pikasovu “Gerniku”, kao i najava Kopoline "Apokalipse danas”.

5. VALTER BRANI SARAJEVO (1972) Hajrudin Krvavac

Apsolutni i neprevaziđeni klasik “crvenog vesterna”, film koji je postao veći od života kako svog autora i svog protagoniste, tako i svog subjekta. Još se prepričava urbana legenda kako se deset poklonjenih karata za “Sutjesku” menjalo za samo dve za repriznog “Valtera”…

6. ORLOVI RANO LETE (1966) Sofija Soja Jovanović; GLUVI BARUT (1990) Bahrudin Bato Čengić

Dve različite, ali jednako kvalitetne ekranizacije proze potcenjenog Branka Ćopića, prva koja je najavila raspad bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda, i druga koja je najavila raspad Jugoslavije. Negde između te dve, razočarani Branko je skočio s mosta...

7. MIRKO I SLAVKO (1973) Branimir Tori Janković; BOMBAŠI (1973) Predrag Golubović; PARTIZANI (1974) Stole Janković

Posle “Valtera” Šibe Krvavca, "crveni vestern" je dostigao svoj "špageti vesternom" obojeni zenit, ali je ubrzo kao i uzor mu prešao u manirizam. Tri navedena filma najbolji su primeri tog stvaralačkog vrhunca, a istovremeno i najbolji filmovi svojih autora.

8. OPATICA I KOMESAR (1968) Gojko Šipovac; DEVETNAEST DEVOJAKA I JEDAN MORNAR (1971) Milutin Kosovac

Sarajevski autori su uglavnom bili u senci Krvavca, ali su vrlo često umeli da iznenade inovativnim i neobičnim pristupom partizanskom filmu. Šipovac i Kosovac unose romantične elemente u ratni žanr, Šipovac kroz zabranjenu ljubav Dine Rutić i Miše Janketića (oboje preminuli ove godine), a Kosovac kroz bizarni ljubavni trougao koji čine Serž Genzbur, Džejn Birkin i Špela Rozin.

9. NE OKREĆI SE SINE (1956) Branko Bauer

Možda i najpredvidljiviji film na ovoj listi, ali kako sam ga nedavno ponovo gledao, jednostavno se nisam usudio da ga preskočim. Najveći storiteling majstor jugoslovenske kinematografije u svojoj ranoj fazi je još uvek tražio svoj izraz, ali scenario jednog od najznačajnijih jugoslovenskih scenarista Arsena Diklića je toliko upečatljiv da je Bauer imao isuviše lak posao za egzekuciju. Svetski klasik logorskog filma.

10. LEPA SELA LEPO GORE (1996) Srđan Dragojević

Jedini relevantan (i u svetskim okvirima) film o ratu devedesetih, koji je svojim grafičkim anti-ratnim prosedeom dostigao da ga porede s Kjubrikom, Kopolom i Ćiminom što ni pre, ni posle nijednom autoru s ovih prostora nije pošlo za rukom.

Bonus video: