Buč Kesidi - Euforija: Mladost ne opravdava besvest

Možda ću biti prestrog prema ovoj dvojici momaka i možda će ovo biti recenzija s tezom - jednom opsesivnom mišlju koju čovek sebi stavi na oči kao naočari za sunce i onda ta misao boji sve što vidimo bojom stakla koje nam je pred očima.

Svestan toga, najpre ću napisati recenziju bez naočara, a zatim iznova, u nastavku, s naočarima.

Buč Kesidi - Euforija

Izdavač: Kontra

Kompozitori: Luka Racić, Zoran Zarubica Tekst: Luka Racić, Zoran Zarubica Producent: Milan Bjelica

Iako je reč Euforija bila ime (barem) četiri benda s našeg kulturnog prostora, prvog iz Beograda od kojeg je nastala grupa Plejboj, drugog iz Beograda od kojeg je nastala grupa Threesome, trećeg - hardcore punk benda iz Zagreba i četvrtog nekakvog pop benda iz Splita, pa je malo čudno nazvati album rečju koju je neko već uzeo za ime benda (da i ne spominjem istoimenu stranu TV seriju), moram da priznam da je ime albuma ipak potpuno u skladu s atmosferom albuma, koja podseća na dobru (kućnu) žurku ili barem na dobro zezanje u klubu, gde mladi ljudi provode noći i prepuštaju se uticaju raznih luksuznih otrova.

Nećemo da cepidlačimo da li je u pitanju prirodna radost ili "ekser te vozi", kao što kaže jedan stih s albuma ili je to ipak samo vinjak za one koji ne mogu sebi da priušte skupu dekadenciju, dobili smo odličan dokumentarni audio zapis iz jedne lude noći provedene u klabingu, pa tako nimalo slučajno album počinje pesmom koja se zove Subota, a završava se pesmom Nedelja ujutru - dodatni poeni za inteligentno osmišljen koncept.

U tom rasponu od nekoliko noćnih i sitnih jutarnjih sati, na plesnom podijumu i na patosu WC-a dešava se sve ono zbog čega su mladi ljudi i mlade žene došli na to mesto i bezbroj alibija za sve što se tu dešava, i sve se završava tupim osećajem jutarnjeg mamurluka i praznine u srcu nakon površnog seksa, o čemu peva završna pesma.

Gomila opštih mesta opevanih nešto bogatijim rečnikom nego kod onih koji obrađuju te iste teme za publiku na onim splavovima na koje kul momci i devojke ne zalaze. Kao što smo već rekli, čist dokumentarac, fino realizovan, ali nikako da pređe ni u dramu ni u komediju, najveći zaplet je oralni seks u klonji. A gde je objašnjenje zašto je do njega došlo?

U redu, možda previše očekujem od jednog dance pop albuma. Svejedno, da rezimiram, tematski ovaj album nudi već viđeno i već čuveno, nalazimo se na teritoriji koju je prvi posetio Boban Petrović još krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, i koliko god bih voleo da su Luka i Zoran ponudili nešto novo i bolje od njegovog "Đus-đus-đus-đus-đus-đus-đuskaj", bojim se da je njegova žurka i dalje nedostižna. Uf, znam. Sad sam ja nekom ono što je meni bila ona ekipa koja mi je govorila kako je u njihovo vreme zezanje bilo daleko bolje. Ali dok ti moji solitelji pameti nemaju čime da dokažu svoje tvrdnje, gramofon ne laže, pustiš izlizani vinil "Žur" i odjednom si na toj žurci, kao u jugoslovenskoj verziji filma Boogie Nights.

Svejedno, drndam ovu tastaturu u nadi da ću dvojici talentovanih momaka koji su snimili jedan dobar dance pop album dati predloge za razmišljanje koji sastojci još nedostaju njihovom koktelu da zaista obori s nogu. Jer i muzički i tematski, ovih 28 minuta muzike nude kvalitetan zvuk, odličnu atmosferu i poštenu priču - Morrissey je danas malo prso, pa ga više niko ne voli, ali dok je bio normalniji, njegovo "Sing your life" je od naslova pesme preraslo u normativnu poetiku koja važi za sve pop pesnike širom sveta, te u tom smislu, da, Buč Kesidi pevaju svoj život i verujemo im. Nisu kao tamo neki koji pevaju o limuzinama i ribama koje će posle videti samo na Sajmu automobila.

Ocena bez naočara: 4/5

Nažalost, moram da stavim te naočare. Živimo tu gde živimo, sve oko nas se raspada, skupljamo dobrovoljne priloge da se deca izleče od izlečivih bolesti, Beograd i Pančevo su dva najzagađenija mesta na planeti, sve propada, samo se jedan mentalni tumor širi i raste zemljom i već je počeo da davi i muzičku produkciju, koja je sve slabija i sporadičnija, pa se radujemo kada neko uopšte uspe da snimi album i kad bilo šta normalno postane hit, a ne ono njihovo đubre. Baš zato nemamo pravo da se bavimo tematikom kojom se bavi Buč Kesidi, jer to je zabadanje glave u pesak.

Ne kažem da svi treba da budu društveno angažovani, ali nadam se da će Zoran i Luka uspeti da opevaju i onaj drugi deo života onako pošteno i plastično kao tih nekoliko sati od subote uveče do nedelje ujutru, sve ono što sreću na putu do fakulteta ili posla ili kod lekara ili u gradskom prevozu ili u međuljudskim odnosima, pre svega tu. Hedonizam ne jača organizam, i kao što je rekao Koja davno davno, mladost ne opravdava besvest. Nije vreme za pesme o đuskanju, vrag je davno odneo šalu.

Ocena sa naočarima: 3/5

BONUS VIDEO:

Espreso Live Session #11 @ Knap Club: Klotljudi