OD ŠVEDSKE GRANICE DO SRPSKOG TERETA: Najbolji prošlogodišnji filmovi po izboru Dejana Šapića

Pojačana Espreso Kultura nastavlja da širi svoju listu saradnika u prazničnim danima.

Tokom prethodnih par nedelja, mogli ste da čitate nekoliko godišnjih izbora najbolje muzike i filmova iz 2018. godine:

• Nebojša Cvetković - albumi
• Đorđe Bajić - strani filmovi
• Đorđe Bajić - domaći filmovi
• Dimitrije Vojnov - filmovi
• Đorđe Kalijadis - filmovi
• Zoran Janković - nezavisni filmovi
• Predrag Novković - regionalni singlovi
• Vladimir Marinović (On Tour) - najbolji albumi, EP izdanja, pesme
• Nikola Marković - strani džez albumi
• Zoran Janković - serije koje (ne) treba gledati
• Saša M. Stajić - domaći singlovi
• Ivan Lončarević - albumi i singlovi
• Zvonko Karanović - knjige
• Ivica Marković - najslušanija muzika

Ovom prilikom predstavljamo izbor Dejana Šapića, marketing konsultanta, svetskog putnika i pasioniranog ljubitelja filma.

Osim njih, ovih dana svoje retrospektive filmova, serija, albuma, pesama i knjiga iz godine za nama, samo za Espreso.co.rs, pisaće još i filmski kritičar Miloš Cvetković, Saša Marković (Čovek senka, Pamuk), Boris Milanović (Triko)...

Prethodna filmska godina nije baš bila blistava. Veliki filmski autori su izneverili moja očekivanja. Zagledani u filmske festivale A kategorije dobili smo solidne i osrednje filmove. Izdvojio sam nekoliko onih koji su meni bili vredni pažnje, ali na početku o autorima od kojih se mnogo više očekivalo.

Najpre braća (Etan i Džoel) Koen, "Balada o Basteru Skragsu" sa šest kratkih priča, tipičnih događaja sa divljeg zapada koje nemaju baš mnogo smisla, a još manje povezanosti.

Gašpar Noe sa filmom “Klimaks” prepoznatljivog stila, kamere koja se okreće, jarko crvenih boja, droga i perverzija nastavlja sa preterivanjem koje samo sebi postaje svrha (iako je obrađen istiniti događaj, tragično završena žurka mladih plesača) daleko ostavivši iza sebe kultni film "Nepovratno" (Otpozadi, naš prevod) i prethodni, takodje odličan film Ljubav.

Gospodar dramskih odnosa između parova (supružnika, ljubavnika) Iranac Ašhar Farhadi je od vrhunskih studija ličnosti u "Razvodu" i "Trgovačkom putniku" došao do solidne (korektne, gledljive, uzbudljive) klasične španske krimi priče “Svi znaju sve” koju ćete otići da pogledate u bioskop jer napolju pada kiša, sneg i nije baš prijatno šetati gradom… Videćete film sa odličnim Penelopom Kruz i Havijerom Bardemom, super ćete se provesti ali sutra nećete pričati da je to film koji se mora videti. Za Farhadijev opus - neoprostivo.

Border, Ali Abbasi

Potpuno je nezapaženo prošao na nedavno završenom Festivalu autorskog filma, dok je Kanu u selekciji Izvestan pogled proglašen najboljim filmom. Granica se može okvalifikovati kao malo remek-delo. Jednostavan, nepretenciozan sa nestvarnom pričom i odličnom glumom govori o ljudima koje je odbacilo društvo jer su različiti, samo u jednom hromozomu… Glavni lik, službenica na carini ima natprirodnu moć da oseti strah kod putnika koji je izazvan (najčešće) krijumčarenjem. Zaplet nastaje kada se pojavi osoba za koju oseća da nešto krije ali nije u mogućnosti da pronađe šta on zapravo krije…

Reditelj nam Kronenberovski objašnjava medicinski fenomen drugačijih ljudi koji nisu u stanju da se inkorporiraju u društvenu zajednicu. Postepeno nas vodi kroz priču o paranormalnim pojavama i potpuno realističnim situacijama u ruralnom okruženju na granici izmedju Danske i Švedske. Trudeći se da bude tematski aktuelan, uvodi savremene probleme današnjice od krijumčarenja beba do pedofilije kao podlogu za glavni narativ – šta biva sa onima koji su rođeni drugačiji od ostalih. Obavezno pogledati!

The House That Jack Built, Lars von Trier

Lars Fon Trir se vratio na Kanski festival sa koga je 2011. izbačen kao persona non-grata. Ovoga puta van konkurencije, sa novim filmom o Džeku, serijskom ubici, perfekcionisti koji svoja ubistva posmatra sa aspekta umetničkog dela. Da podsetimo, Trir je tada na konferenciji za štampu u Kanu pokazao razumevanje za Hitlerova ubistva, rekavši da je svako u životu grešio, da na kraju može da vidi Hitlera u bunkeru kako sedi… i na neki način saoseća sa njim. Da apsurd bude veći, u novom filmu von Trir gradeći lik svog junaka Džeka kroz period od 12 godina ispričan u nekoliko priča, od kojih svaka sledeća predstavlja još veće i bizarnije ubistvo, dolazi do scene holokausta nacista u Drugom svetskom ratu kao “vrhunskog umetničkog doživljaja” kako to oseća njegov junak, psihopata Džek. Na taj način Trir je objasnio navedenu tezu iznetu pre 7 godina na istom mestu…

Bez obzira na prethodno navedeno, “Kuća koju je izgradio Džek” je izvanredna studija psihopate i monstruoznog ubice sa odličnim Metom Dilonom u glavnoj ulozi i bravuroznom pojavom Ume Turman u prvoj priči… Iz priče u priču, iz ubistva do sledećeg ubistva, stižemo do neočekivanog kraja i fenomenalnog razrešenja filma - onoga šta se zapravo nalazi u umu poremećene ličnosti. Kako to samo Lars Fon Trir zna da napravi.

Burning, Chang-dong Lee

Južnokorejski reditelj, ne toliko poznat našoj publici (kao na pr. Kim Ki Duk), filmskom režijom je počeo da se bavi relativno kasno, posle 40-te godine (do tad je radio kao nastavnik u školi). Najveći uspeh napravio je sa filmom "Oasis" (2002) i konačno sada, 15 godina kasnije, vraća se sa pričom o mladiću koji pokušava da ostvari vezu sa pomalo luckastom i misterioznom devojkom.

Glavni junak Jong-su radi privremene poslove sa skraćenim radnim vremenom, i prihvata da čuva mačku devojke koja odlazi na iznenadni put. Ona se sa puta vraća sa muškarcem neobičnog hobija… Odličan film sa autentičnom atmosferom na tragu južnokorejskog talasa po kojima poznajemo pomenutog Kim Ki Duka iz njegove manje nasilne i romantičnije faze (Provalnik, Vreme, Dah…). Ljubavna drama sa elementima misterije i slojevito građenim likom usamljenog mladića u velikom gradu.

Roma, Alfonso Kuaron

Na mnogim relevantnim listama proglašen je za film godine, i osvojio je Zlatnog lava u Veneciji. Roma je maestralno režiran, precizan i čist film od svoje prve, pet minuta duge scene pranja poda u dvorištu porodične kuće u Meksiko Sitiju gde se odigrava veći deo filma, pa sve do samog kraja.

Kuaronova posveta sedamdesetim godinama prošlog veka i raspadu jedne građanske porodice iz pespektive njihove služavke, u crno-beloj tehnici, čini se da je urađena u pravo vreme. Zašto bi jedan oskarovac i proslavljeno ime Holivuda pravio danas takav film? Upravo zato što je Trampova politika prema migrantima, posebno onima iz Meksika, dostigla nesagledive razmere. Zato je prijateljstvo služavke i žene iz kuće koja joj je poslodavac (šef), čije se tragedije prožimaju, prijateljstvo koje bi za to vreme bilo naučna fantastika kao (oskarima nagradjena Kuaranova) Gravitacija za današnji svet, tako je iz naše sadašnje perspektive njihov odnos uverljiviji i stvarniji nego ikada pre.

Na govoru prilikom dobijanja nagrade u Veneciji od zemljaka (predsednika žirija Giljerma del Tora), Kuaron je naglasio da je i on, kao i njegove kolege Toro, Inaritu… došao u SAD kao emigrant. Ova spora, poetična i topla ljudska priča, da je snimljena samo pre pet godina, prošla bi kao jedan od mnogih dobro urađenih filmova, potpuno nezapaženo… I brzo bi bio zaboravljen. Zahvaljujući današnjem političkom kontekstu ostaće dobro upamćen.

You were never really here, Lynne Ramsay

Prateći opus Lin Remzi, svedoci smo da je njeno stvaralaštvo od debija "Hvatač pacova" preko maestralnog „Moramo pričati o Kevinu“ obeleženo interesovanjem za odnose roditelja i dece. U novom filmu "Zaista, nikada nisi bio ovde" pratimo priču o ratnom veteranu koji živi sa svojom starom majkom, istovremeno pokušavajući da spasi devojčicu (ćerku uticajnog političara) iz ralja kriminala i prostitucije. Izuzetno snažna i brutalna drama obiluje scenama nasilja, nekada čini se i preterano, što rediteljka opravdava životnim putem glavnog junaka. Spremite se za naporan, vizuelno besprekoran i na momente art film. Lin Remzi je iz filma u film sve bolja, zrelija i bez kompromisa. Jedva čekam šta će biti sledeće...

The Sisters Brothers, Jacques Audiard

O ovom filmu možete misliti sve, ali samo ne da je običan film. Kako u opisu stoji, on je avantura, komedija i krimić. Zapravo je vestern koji se bavi odnosom dva brata, plaćenih ubica, i njihovom potragom za hemičarem, koji u vreme zlatne groznice na Divljem zapadu, poseduje tajnu formulu za otkrivanje zlata u reci. Smešten u 1850. godinu i kaubojski milje, potraga u kojoj učestvuju dva brata Sisters, narativ je za ozbiljne probleme današnjih porodičnih odnosa sa jedne strane, a sa druge potpuno drugačija slika žanrovskog viđenja svakodnevnice opasnih kauboja. Odijarov povratak sa odličnim filmom posle prethodnog, politički korektnog (sve samo ne kvalitetnog) filma "Difan" (2015) za koji je dobio Zlatnu palmu u Kanu.

Searching, Aneesh Chaganty

Debitanski igrani film reditelja o kojem zaista ne znam ništa, sem da se pojavio na Sandens festivalu i napravio inovativan film sa jednom od trenutno najaktuelnijih tema u svetu - opasnostima koje vrebaju sa interneta. U ovom „sajber trileru“ otac pokušava da pronađe 16-ogodišnju ćerku koja je nestala. Jedini trag je njen laptop. Pratimo događaje iz perspektive kompjuterskog ekrana i onoga što vidimo na monitoru. Uzbudljive scene gde se smenjuju podaci koje čitamo sa monitora, video klipovi, online prenosi preko skajpa, sa ličnom dramom u kojoj se našao otac nestale devojke.

Nema ucena, kidnapovanja i trivijalnih zapleta tipičnih za ovakvu vrstu filmova. Kriminalistička drama o (ne)poznavanju tinejdžera i njihovih problema. Šta se sve odigrava na internetu i s kime se družimo? Uzbudljivo, napeto i poučno. Preporučuje se za gledanje tinejdžerima i posebno njihovim roditeljima...

Teret, Ognjen Glavonić

Samo pominjanje filma Teret, debija hrabrog Glavonića, hrabrog da obradi temu od pre 20 godina za vreme NATO bombardovanja Srbije, odmah se vezuje za kontraverze i predrasude. Kroz scenario i filmski predložak film je zamišljen kao sučeljavanje tri generacije: glavnog junaka koji prevozi sumnjivi tovar u hladnjači, njegovog pokojnog oca koji je se borio i poginuo u Drugom svetskom ratu i njegovog sina - tinejdžera koji nema baš jasnu životnu perspektivu. Metafizičko pitanje ko kome i šta ostavlja u nasledstvo, koliko veliki teret, obavezu… je u drugom planu i nekako se “na silu” to razjašnjava, praktično na kraju filma u jednom monologu glavnog glumca. Film zapravo prati njegova dva dana dok kroz opustošenu i izmorenu Srbiju vozi hladnjaču sa leševima od Kosova do Beograda (verovatno Batajnice).

Uzbudljivi road movie sa izvrsnim glavnim glumcem Leonom Lučevim, vozačem kamiona (hladnjače) u kome zvuk vožnje i atmosfera koju taj zvuk podcrtava čine ovaj film toliko jakim i ubedljivim. Pod uticajem crnog talasa i filmova Živojina Pavlovića, Teret je ipak školski film koji boluje od svih dečijih bolesti, praznina i mnogih propusta, ali je zbog teme i načina na koju je obrađuje najznačajniji i najhrabriji film koji je snimljen u Srbiji prošle godine.

BONUS VIDEO: Kusturici nagrada koju je dobio Nelson Mandela (KURIR TV)

(Dejan Šapić / Espreso.co.rs)