JUTRO ĆE PROMENITI SVE: Kako su od GUBITNIKA iskovani POBEDNICI, priča o TRIJUMFU MARGINALACA

Samo neko vrlo zlurad može da napiše negativnu kritiku serije "Jutro će promeniti sve".

Najpre, ova serija predstavlja hrabar iskorak u produkciji RTS. Ako znaš da ti najbolje prolaze serije s ruralnom tematikom i porodične sage kojima dominiraju babe (koje se češljaju, a ni ne moraju) onda moraš da budeš sklon (medijskom) suicidu da bi producirao i snimio ovako nešto.

A to nešto je generacijska melodrama o četvoro prijatelja iz Beograda, koji su zašli u tridesete godine, a još uvek nisu uspeli da nađu svoje mesto u društvu koje još uvek pokušava da pronađe u koju nišu će spakovati sve veći broj pogubljenih milenijanaca.

Zamerke na seriju su bile da je prespora, razvučena, isprazna, da nema konkretnu radnju, da su epizode prekratke (20 minuta) za žanr melodrame, ali i da je previše i bezrazložno perverzna i promiskuitetna zbog scena ekspilicitnog seksa (čak i lezbijskog), alkoholisanja, duvanja i sveopšteg blejanja.

Zamerke, ako smem da primetim, apsolutno nisu na mestu. Sve što se dešavalo u seriji je apsolutno u funkciji radnje i mislim da su granice prekoračene (ako uopšte i jesu, to je sad stvar ličnih afiniteta) taman onoliko koliko je potrebno da bi se realno dočarao neki (urbani) fenomen.

A za to treba odati prizanje scenarističkom timu (Maja "Pomorandžina kora" Pelević, Dimitrije Kokanov, Milan Marković, Boris Grgurović i Filip Vujošević) koji je svoj posao odradio skoro pa perfektno.

Naravno, sjajan posao odradili su i kreatori serije Goran Stanković i Vladimir Tagić, mada je posao zaokružen tek kada u fokus stavimo glavne aktere ove priče - glumce Nikolu Rakočevića, Jovanu Stojiljković, Andriju Kuzmanovića i Isidoru Simijonović.

Zahvaljujući njima i njihovim rolama gledaoci su se saživeli sa sudbinama Filipa, Anđele, Ljube i Saše, koji su im tokom trajanja serije praktično postali kao komšije. Možda je to zbog toga što su oni tumačili svoje vršnjake, odnosno sami sebe.

Ovo je urbana priča o svakidašnjim mukama odrastanja i potrage za smislom života. Ne znam da li vam je poznato, ali u njoj se često sreću neuzvraćena ljubav, seks za jedno veče, abortus, pijanstvo, neželjena trudnoća, otkazi na poslu, osećaj besmisla, depresija, nostalgičnost, karijerizam, izneverene iluzije, beg od stvarnosti, nepotizam, rasturene porodice, nezainteresovani roditelji, eksperimentisanje, dugi monolozi, kratki dijalozi, psovke, ispadanje iz šina, pogubljenost, opsesivnost, posesivnost, ravnodušnost... I ljubav koja kao često nevidljiva konstanta lebdi oko svega toga i vreba svoj trenutak za - epifaniju.

Moglo bi ovde da se napiše kako je serija odlično skretala iz dramčuge u crnu komediju, kako su neke epizode bile za plakanje od tuge a druge za plakanje od smeha. Kako niko do sada nije tako dobro portretisao protagoniste jednog vremena koje je neverovatno teško definisati a ne skrenuti u političarenje ili terorije zavere. Kako ima replika koje će se još dugo pamtiti i prepričavati. Kkao je saundtrek fenomenalan i kako je dobro što je dostupan na CD-u...

Da ne bih ja sad dalje pametovao, mislim da smo se razumeli, dovoljno je reći da je zvanični Tviter nalog serije prosto zasut raznoraznim porukama nakon emitovanja poslednje epizode. Najviše se navijalo za drugu sezonu.

Iskreno se nadam da će RTS imati dovoljno hrabrosti i sluha da gledaocima usliši želje.

BONUS VIDEO:

ESPRESO TVITER: Milena Ćeranić

(Espreso. rs)