DA LI SRBIJA IMA SVOJU MAFIJU ILI MAFIJA IMA SVOJU DRŽAVU? Zašto je Južni vetar naš najbolji film u 2018? (VIDEO)

Fenomen srpskih bioskopa u odlazećoj 2018. neće biti izvikani naslovi, poput od države dotiranog "Kralja Petra" Lazara Ristovskog (čiju premijeru očekujemo početkom decembra) ili kontroverznog "Tereta" Ognjena Glavonića, koji će bioskopski debi imati na predstojećem Festivalu autorskog filma.

U senci jedinog pravog obijača srpskih bioskopskih blagajni u ovoj godini ostaće i solidni naslovi poput "Zaspanke za vojnike" Predraga Antonijevića ili "Zlogonja" Raška Miljkovića.

U zemlji u kojoj bioskopski mrak i kakvu-takvu produkciju na kraju vidi tek desetak naslova, žurku je ukrao "Južni vetar" Miloša Avramovića.

U momentu dok čitate ove redove pomenuti film posle mesec dana od premijere pogledalo je preko pola miliona ljudi, a odnedavno se prikazuje i u bioskopima u SAD i u Kanadi.

Šta je, dakle, to što masovno tera Srbe u bioskop?

Punokrvni krimić u kome sve pršti, kakvih, začudo, nema previše u novijoj srpskoj istoriji (a ni starijoj). Iako kriminogeni milje u kome se "Južni vetar" dešava svakodnevno nudi pregršt tema dušu dalih za filmsku obradu, činjenica je da filma na ovim prostorima nema bez finansijske podrške fondova, od kojih je onaj Filmskog centra Srbije jedan od najvažnijih i najizdašnijih.

Uostalom, pogledajte šta se sve dešavalo s nesrećnom "Mezimicom", o kojoj se proteklih nedelja više pisalo nego o svim srpskim filmovima zajedno i mnogo toga biće vam jasnije.

Domaći film ne sme da se zamera aktuelnoj vladajućoj strukturi, ne sme da sugeriše na povezanost politike i kriminala, a posebno ne sme da proziva nosioce vlasti, inače cenzori neće dati pare.

Takođe, nepoželjno je u situaciji vaspostavljene vladavine crno-crvene koalicije koja danas odlučuje o tome ko će disati, a ko neće, podsećati na sve nepodopštine iz vremena kad su SPS i SRS zajedno jahali devedesetih, kao i o posledicama te apokalipse (o tome će koju ovih dana prozboriti pomenuti "Teret", film koji se bavi asanacijom terena, odnosno prevoženjem hladnjača s mrtvim Albancima i njihovo sahranjivanje na nepoznatim lokacijama u Srbiji tokom bombardovanja 1999. godine).

Tim pre je eksces zvani "Južni vetar" hrabar i uspeo pokušaj da se o srpskoj zbilji progovori na sirov, surov i beskompromisan način.

Jer, nikakve kalkulacije nema, niti može biti ako jednog od glavnih likova u ovom filmu igra policijski inspektor (u sad već uobičajeno ubedljivom tumačenju Miloša Timotijevića) koji je ne samo spona između dve mafijaške skupine - srpske i bugarske, već zajedno sa svojim mentorom (Aleksandar Berček) odlučuje koji će klan imati primat u srpskom podzemlju, a koliko će od toga "biti dobra" Država.

"Južni vetar" tako dolazi na teren politički osvešćenih filmova o kancerogenom spoju države i kriminala štetnog po sve nas i naše potomke, kakve su recimo bile "Rane" Srđana Dragojevića devedesetih.

Drugačije estetike, ali jednako ubojit, "Južni vetar" priča priču o matrici po kojoj gansteri na ovim prostorima, bez ikakvih problema, pletu svoju mafijašku mrežu, uvlačeći u nju i likove s margine.

Jedan od njih je i sitni obijač automobila Petar Maraš, momak sa Zvezdare koji sanja svoj san o otvaranju karting centra i produžetku mladalačkih fantazija o vožnji trka automobila. Maraš, u iznenađujuće svežoj i šmire, kojoj je u poslednje vreme bio sklon, lišenoj interpretaciji Miloša Bikovića, iz puke obesti krade automobil bugarskog državljanina na beogradskim ulicama, nadajući se sitnoj kinti od prepredaje istog.

Time se, uostalom, bavi u "Južnom vetru Zvezdarski klan, čiji je vođa neizbežni Dragan Bjelogrlić.

Ova krađa, da ne spojlujemo do kraja, ubaciće nas u vrtlog osvete, krvavih mafijaških obračuna, otmice, ucene i u konačnici Zla koje je preplavilo srpske ulice, jer zlo nije samo ohrabreno s TV ekrana, sa stubaca štampe i portala, već je i direktno indukovano od strane Službe, dakle, Države.

Miloš Avramović imao je ne tako zapažen rediteljski debi pre 12 godina kroz "Krojačevu tajnu", koje se malo ko seća. Posle "Južnog vetra" i njegove su akcije značajno porasle, upravo zahvaljujući kompetentnoj i autoritativnoj režiji koja nimalo ne zaostaje za zapadnim uzorima.

Neko je lepo primetio da su o srpskom podzemlju upečatljivije filmove snimili Nordijci (danski "Pusher" i švedski "Snabba Cash"), ali će upravo "Južni vetar" hrabro stati na crtu svetskim rediteljskim vedetama poput Nikolasa Vinding Refna ili Danijela Espinoze.

Ostatak glumačke ekipe sjajno zaokružuju prerano preminuli princ srpskog filma Nebojša Glogovac, sve prisutnija Jovana Stojiljković, koja je, nadamo se, konačno zaslužila da se o njoj piše kroz njene uloge, a ne zbog toga što se letos kratko zabavljala s NBA asom Bogdanom Bogdanovićem, kao i odlični Bogdan Diklić, odnosno Miodrag Radonjić.

Kamera Ivana Kostića i soundtrack za koji je zadužena hip hop ekipa iz Basivity-ja (feat. Rasta & Coby) doprinose utisku da je Srbija konačno dobila ultimativni filmski pandan jezivoj stvarnosti koju već predugo živimo, film koji će testamentarno, bolje nego bilo koje drugo ostvarenje u poslednjih nekoliko godina, svedočiti o epohi u kojoj je nastao i o kojoj priča.

Domaće TV ekrane poslednjih sezona okupiraju kvalitetne serije, koje, kao i u znatno moćnijim filmskim sredinama, poput Holivuda na primer, uzimaju primat nad posustalim filmom. "Senke nad Balkanom", "Jutro će promeniti sve", "Žigosani u reketu", kao i donekle "Ubice mog oca", odnosno regionalni fenomen "Novine" najboljeg hrvatskog reditelja Dalibora Matanića (jedina serija s ovih prostora koju je otkupio Netflix), pokazuju da se kvalitet odavno preselio u TV format.

"Južni vetar" snažno je uzvratio udarac.

Bonus video:

OVAKO BIJU KRAGUJEVAČKI KRIMOSI! Pogledajte kako tuku biznismena jer ih nije pozdravio! UZNEMIRUJUĆI SNIMAK!