SRPSKI VOJNICI SU GLUMILI ŽENE I TO NIJE BILA SRAMOTA - Priča o srpskom vojničkom pozorištu u Tunisu (1916-18')

Tokom Prvog svetskog rata, dok je Srbija bila pod okupatorom, oko 60 hiljada srpskih vojnika bilo je na oporavku u Tunisu. Bili su raspoređeni u deset logora u okolini gradića Bizerta. Jedan od tih logora, Lazuaz, oko 4.5 kilometara od Bizerte imao je i Srpsko vojničko logorsko pozorište. To je bilo jedno od najbolje organizovanih ratnih srpskih pozorišta, i u teškim trenucima predstavljalo je utehu našim vojnicima.

Mnogi od njih su se prvi put susreli sa depresijom, bolešću i borili su se sa nostalgijom za svojom domovinom i porodicom. U ovom malom kružoku kulture koji su sebi mogli da priušte uspevali su bar na kratko da smetnu sa uma sve nedaće i muke koje su ih snašle.

Za potrebe pozorišta sagrađena je čak i improvizovana sala sa pozornicom od baraka u logoru. Na taj način stvoreni su uslovi za zimsku scenu, a prva predstava odigrana je na Vaskrs 1916. godine. Ubrzo se broj posetilaca povećao i prostor je morao da se proširi.

Tako je nastala i letnja scena, koja je bila na otvorenom prostoru, i oko nje su se vojnici potrudili toliko da su je gradili tri meseca. To je bilo najlepše pozorište sagrađeno u ratnim uslovima.

U takvim uslovima bilo je teško doći do materijala koji su potrebni za glumački zanat. Glumci su se dovijali na razne načine kada su u pitanju garderoba i scenografija. Koristili su vojničke uniforme, šatorska krila, ćebad, uglavnom sve što su imali.

Potrebno je bilo snalaziti se i kada je u pitanju bila podela uloga, pa su glumci morali da prihvataju i one koje im se ne dopadaju, a to se posebno odnosilo na ženske karaktere. Neki od glumaca bili su profesionalci, ali je bilo dosta i amatera koji su prihvatili ovakav zadatak.

Jedan od njih je Aleksandar Zlatković, koji se oprobao u ulozi Anželike u Molerijeovom delu "Uobraženi bolesnik", a od amaterskih glumaca zapažen je Dušan Cvetković, koji je igrao Koštanu u istoimenovom delu Bore Stankovića.

Bonus video:

Espreso.co.rs