AJA JUNG ZA ESPRESO: Sanjam o Beogradu u koji ljudi dolaze zbog vrhunskih umetničkih sadržaja (FOTO)

Aja Jung, beogradska balerina stasala na Brodveju, umetnica i menadžer u kulturi s ordenom francuskog viteza i ordenom italijanske zvezde, direktorka i osnivačica Beogradskog festivala igre, druga na listi Srpske napredne stranke na izborima u Beogradu, ali iznad svega - apolitična žena bez ikakvih ličnih ambicija, otkrila nam je krajnje jednostavan recept kako da se kultura u našoj zemlji uzdigne na viši nivo.

Ima li nade za kulturu u Srbiji? Posrnula je, kako je oporaviti?

Mislim da ima fantastičnih umetnika u Srbiji. Dogode nam se izuzetne pozorišne produkcije, koncerti, gostovanja, izložbe, filmovi… Znam da bi mogli da budemo mnogo bolji i organizovaniji u svakoj umetničkoj oblasti, tragajući i podržavajući vrhunski kvalitet. Jer, jedino što nas može istinski učiniti ponosnim u svetu jeste umetničko bogatstvo i raznovrsnost. Važno je imati osećaj za kreativno i jedinstveno, kao i nametnuti kulturu u svakodnevnom životu, u prostoru od medija do ulice. Bilo bi neophodno da prestanemo da crtamo granice u oblasti koja pripada svima.

Kad bi vas neko pitao "na šta ste najviše ponosni u karijeri direktorke BFI", šta biste odgovorili?

Na neodustajanje. Uvek je bilo mnogo više razloga da se okrenem i odem, nego da uporno srljam u nemoguće.

Kako se boriti protiv poplave šunda koja vreba sa svih strana? Postoji li recept?

Sigurno je da postoji, i volela bih da doprinesem da se jeftini i vulgarni sadržaji potisnu. To je veliki posao, naročito ako se ima u vidu da su generacije odrastale bez klasične muzike, muzeja, baleta, opere… Sa druge strane, ako koncert na otvorenom Beogradske filharmonije uspe da okupi na hiljade poštovaoca, onda ima nade za nas. To je kao kada imate fabriku. Bitno je raditi, stvarati, pakovati i prodavati. Ako stalno kukate i virite u komšijsko dvorište, onda je najbolje da stavite katanac na svoju bravu, i uživate u rijaliti programu.

Barišnjikov ili Nurejev?

Nisam imala prilike da uživam u igri Rudolfa Nurejeva. Barišnjikova poznajem par decenija, i prijatelji smo. Ako me pitate da ih uporedim kao igrače klasičnog baleta, onda oduvek – Barišnjikov.

Vaše poreklo je jevrejsko. Šta vam je u duši kad vidite da je u toku rehabilitacija Milana Nedića?

U maminoj porodici, sa strane njene mame, bilo je nemačkih Jevreja. O tome se malo pričalo, jer je pogrom II svetskog rata kao i posleratne komunističke otimačine – bio jeziv. I to za bezbroj beogradskih porodica. Mnogo je uništenih života, kuća, snova, želja… Mnogo se ljudi rasulo po svetu. Dorćol, mali predratni Vavilon, bio je pokošen stradanjima. Ne znam šta bih mogla da kažem. Ne postoji ni jedna pravda koja može opravdati zločin. Smatram da je rehabilitacija Nedića uvreda za žrtve.

Šta znači otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu? Kako vi to doživljavate?

Obožavam taj Muzej. Radujem se otvaranju.

Šta imate da kažete o radu Ivana Tasovca, direktora BF?

Ivan Tasovac je stvorio jedan od najuspešnijih brendova u kulturi naše zemlje – Beogradsku filharmoniju. Pogledajte samo spisak dirigenata i solista koji gostuju sa našom Filharmonijom, i biće vam jasno da je u pitanju vrhunski orkestar. Nedostižan u našoj sredini, u regionu, i u dobrom delu Evrope.

Šta imate da kažete o radu Ivana Tasovca, ministra kulture?

Kao ministar, Ivan Tasovac je pokrenuo suštinske reforme i mnoge projekte u čijoj realizaciji smo nastavili da uživamo nakon njegovog mandata. Od punopravnog pristupanja Srbije najvažnijim evropskim fondovima i decentralizaciji kulture kroz konkurse “Gradovi u fokusu” pa do renoviranja Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Žao mi je što nije imao više vremena jer retko možete pronaći nekoga ko se može pohvaliti vrsnom umetničkom karijerom i pedigreom, kao i neverovatnom menadžerskim sposobnostima. Na tom mestu, od ogromnog značaja za budućnost ove male nacije, važno je imati sposobne i prepoznatljive ljude. One koje narod zaustavlja i pozdravlja na ulici, i one koji iz Beograda mogu da pozovu Metropoliten Operu ili Milansku skalu kako bi porazgovarali sa direktorom. Tužno je kada niko ne prepoznaje ministra kulture ni po delu, ni po imenu, ni u zemlji, ni u inostranstvu.

Da li biste vi u jednom trenutku preuzeli Ministarstvo kulture, ako vam bude ponuđeno?

Sačekajte. Ako mi ponude, razmišljaću. Za sada, nemam takvu ponudu.

Koliko Beograd ima malih balerina? Imate li predstavu?

Premalo u odnosu na Padovu ili Solun. Zamislite tek u odnosu na Beč ili Milano. Moramo da radimo još mnogo na popularizaciji umetničke igre.

Ako biste dovodili u Beograd jednog umetnika, po vašem izboru, ko bi to bio?

Jirži Kilijan. Moj najdraži gost.

Hoćete da od Beograda napravite centar vrhunske kulture. Ukratko, kako to napraviti? Koji su koraci koji moraju da budu poštovani?

Da, to je moj san. Zamislite Beograd kao grad u koji ljudi dolaze zbog vrhunskih umetničkih sadržaja, zbog dobre energije, neverovatnih talenata, fantastičnih događaja… Dobar plan, disciplina, mnogo rada i precizne organizacije, kao i trunkica sreće, garantuju uspeh u svakom poslu. Rano je da se otkrivaju konkretni koraci. Prvo da skočimo…

Rekli ste jednom da će dete koje otkrije lepotu teatra uvek dolaziti u pozorišta. Hoćete li da uradite nešto po tom pitanju, sistemski, ako budete imali priliku?

Naravno. Uvek treba krenuti od najmlađih. Na taj način osiguravate budućnost nacije.

Bonus video:

Tri pitanja za Đilasa, Šapića i Šutanovca

(Espreso.co.rs)