Imala je jedan od najvećih HITOVA OSAMDESETIH, ali malo ko zna da se iza ove PESME nalazi pretužna priča o 3 SMRTI

Ploču Lore Branigem "Self Controle", koju smo u to vreme, još uvek tanki s engleskim a pod uticajem principa "čitaj kako pišeš", krstili Laurom Branigam, dobio sam nekom prilikom sredinom osamdesetih, mislim da je bila 1984. godina i da je to bilo za Novu godinu.

Ova ploča je u to vreme bila pravi hit, baš kao i nešto pre nje album "Thriller" Majkla Džeksona, koji je ipak bio daleko veća faca od Lore ili Laure.

Lorin album je slavu dugovao klimi koja je u to vreme vladala na muzičkoj sceni. Evropska pop muzika i njeni derivati su harali svetskim top listama, a uspeh filma "Flashdance" popularisao je novi podžanr kojem je pripadala i Branigemova - disko pop. Bile su to pesme s dopadljivim melodijama i ritmom koji poziva na ples, kakva je i naslovna numera s tog albuma "Self Controle".

Pored naslovne pesme, još dve su s ove ploče bile dopadljive obrada italijanskog hita Umberta Tocija "Ti Amo" i "Will You Still Love Me Tomorow". Međutim, samo je "Self Controle" imala tu moć da preživi, da izdrži test vremena i Loru Branigem upiše u muzičku istoriju kao vlasnicu hita koji će kasnije biti obrađivan i reproduciran u raznim aranžmanima i žanrovima.

Pesma "Self Controle" govori, najverovatnije, o vampirima ili o ljudima koji žive isključivo noću. Kao što kaže u pesmi:

O, noć je moj svet

Svetlosti grada boje telo devojke

Preko dana ništa nije važno

Noć mi laska

Ja živim među stvorenjima noći

Nemam volje da se borim

Protiv novog dana,

pa pretpostavljam da ću jednostavno verovati

da sutra ne postoji.

Dakle, tekst je zbrkan i nejasan, a stihovi su tu da zazvuče kao da imaju smisla, mada realno i nemaju, a glavna vrlina im je to što se rimuju. Kao na primer ovaj, vrlo ilustrativan, slučaj:

Another night, another day goes by I never stop myself to wonder why You help me to forget to play my role You take my self, you take my self control.

Međutim, osamdesete su, kad se pogleda iz ove perspektive, bile toliko pozitivno šašave, naivne i šarene da su prolazile i daleko gluplje i besmislenije pesme od ove. Zapravo, Lorin hit je bio rafal kreativnog izražavanja u stihovima, jer te godine su na top listama bili "Karma Chameleon" (Culture Club), "The Reflex" (Duran Duran), "99 Luftbaloons" (Nena), "She Bop" (Sindi Loper)... I na desetine drugih našminkanih & natapiranih heroja sa naslovnih strana časopisa "Bravo", koji je u to vreme bio glavna mera popularnosti, pa se tako i Lora Branigem, nekoliko puta, našla na njegovim stranama.

Što se mene tiče, priča se tu i završila. Na 1984. godini, albumu i singlu "Self Controle", koji je protutnjao top listama i kroz rečeni "Bravo", a onda nestao zajedno sa Lorom Branigem, čiju ploču su u mojoj kolekciji prekrile nove zanimljive longplejke i priličan broj slojeva prašine.

Međutim, pošto je Gugl daleko moćniji od mog sećanja i neumljiv u informativnom smislu, shvatio sam da je moja slika o Lori Branigem i njenom, kako sam mislio, debi albumu bila potpuno pogrešna.

Evo šta sve nisam znao, ukratko...

Lora Branigem rođena je 3. jula 1952. godine u jednom predgrađu Njujorka u porodici sa četvoro dece. Roditelji su joj se kasnije razveli, a ona je nastavila da živi sa bakom i dekom.

Karijeru je počela u folk-rok grupi Meadow 1973. još doke je radila kao kelnerica i studirala na Akademiji dramskih umetnosti. Upoznala je akustičnog gitaristu Vokera Denijelsa i njegovu buduću ženu Šeron Storm, te sa još dvoje prijatelja osnovali su pomenuti bend. Objavili su album "The Frien Ship" koji nije doživeo veću popularnost.

Bend se raspao kada je jedan od osnivača grupe, Voker Denijels, izvršio samoubistvo. Nije poznato zašto se odlučio na ovaj korak; Lora nikad javno nije pričala o tom periodu svog života.

Nakon kraha prvog projekta, Lora je radila razne poslove, a pevala je i prateće vokale Leonardu Koenu, s kojim je i išla na turneju 1976. godine.

Dve godine kasnije, na jednoj žurci na Menhetnu, upoznala je uspešnog njujorškog advokata Lerija Rosa Kruteka, koji će postati ljubav njenog života i njen budući suprug. Ovaj susret označiće veliku prekretnicu unjenom životu - kako emocionalnu, tako i kad je karijera u pitanju. Venčali su se u decembru 1978. godine.

Godinu dana kasnije počinje saradnju sa menadžerom Sidom Bernstajnom, koji će joj omogućiti veliki ugovor sa izdavačkom kućom Atlantic Records i solo karijeru, koja je zapravo započela tek 1982, jer je izdavačka kuća pokušavala da pronađe odgovarajuću "nišu" za njenu pojavu i glas.

Debi albumom "Branigam" Lora je promovisana u novu pop zvezdu svoje izdavačke kuće. Nakon debija, godinu dana kasnije, usledio "Branigam 2", ali pravi proboj joj je donela saradnja sa nemačkim producentom Džekom Vajtom, bivšim fudbalerom koji je producirao neke od najvećih pop hitova osamdesetih, a s kojim je sarađivala na drugom, ali ponajviše na trećem albumu, za koji sam mislio da je njen debitantski - "Self Controle".

Iako sam mislio da je Lora bila, što se kaže, one hit wonder, što je tokom osamdesetih bila uobičajena pojava, ona je zapravo imala veoma bogatu karijeru. Snimila je sedam studijskih albuma, nastupala širom sveta u rasrpodatim salama, snimila nekoliko filmova i nastupala u mjuziklima, a njene pesme bile su deo filmkih hitova kakvi su "Flashdance" i "Ghostbusters", kao i vrlo popularne serije "Holivudske supruge", snimljene prema romanu Džeki Kolins, i kultne serije osamdesetih "Majami vajs" sa Don Džonsonom u belom sakou.

Međutim, i njeni pomniji biografi se slažu da nakon albuma "Self Controle" iz 1984. nije imala značajnijih uspeha na top listama, a ulaskom u devedesete interesovanje za nju je drastično opalo... Na globalnom nivou, maltene se skroz izgubilo.

Nakon objavljivanja sedmog studijskog albuma "Over My Heart" 1993, ispostaviće se njenog poslednjeg u karijeri, njenom suprugu Leriju je dijagnostifikovan rak debelog creva u terminalnom stadijumu.

Kako kažu upućeni, Lora je odbila da sluša prognoze lekara i napustila karijeru da bi sama lečila muža. Bila je uz njega sve vreme, lečila ga biljkama i alternativnom medicinom. Lerij je uspeo da živi još dve i po godine, a umro je 15. juna 1996. u Njujorku. Lora je bila potpuno skrhana.

Godine 2002. Lora je smogla snage da objavi kolekciju hitova naslovljenu "The Essentials" i počela pripreme za povratak na scenu sa novim pesmama.

Nažalost, 26. avgusta 2004. godine je iznenada umrla u snu u svom stanu u Njujorku. Fatalna je bila nedijagnostikovana moždana aneurizma. Njeni prijatelji su ispričali da je nedeljama pre smrti imala jake glavobolje, ali nije otišla kod lekara.

Bonus video:

(Espreso/Dejan Katalina)