Jedanaest najboljih stvari postjugoslovenskog autorskog etno džeza

Etno džez je čudna biljka koju je teško definisati i koja na raznim stranama sveta veoma različito zvuči, već prema tome koja muzička kultura je udenula koju srazmeru svojih tradicionalnih etnomuzičkih motiva u džez idiom koji prilično rastegljivo prihvata u svoje okvire narodnu muziku. Slična transformacija dešavala se prethodno sa uvođenjem narodne muzike u okvire klasične muzike, fenomen koji je započeo u doba romantizma i doneo zanimljive rezultate, poput prvog velikog međunarodnog uspeha jugoslovenske klasične muzike, klavirskog dela Marka Tajčevića "Sedam balkanskih igara" (1927), koje na trenutke dolazi na granicu džeza i možemo ga sasvim fino zamisliti uklopljeno u aranžman džez sastava.

Prvu fazu jugoslovenskog etno džeza karakterišu džezirane obrade poznatih narodnih pesama, što još uvek traje, jer muzički folklor je nepresušni izvor inspiracije. Iako se krediti za nastanak ovdašnje etno-džez scene najčešće pripisuju bubnjaru Lali Kovačevu (1939-2012), upućeniji tvrde da je za taj spoj najzaslužniji beogradski kontrabasista i muzički pedagog Vojin Mališa Draškoci (1945-2000), dugogodišnji saradnik Lale Kovačeva.

U svakom slučaju, namera ovog teksta nije da predstavi već dobro poznate i etablirane etno-džez obrade tradicionala, već da pokuša da načini zanimljiv izbor nekih od najboljih autorskih kompozicija nastalih u etno-džez maniru.

Kompozicije su razvrstane nasumice, redosled ne znači vrednovanje.

Eyot - Horizon

Niški Eyot nije bez razloga proglašen za najbolji mladi evropski džez bend. Kompozicijom Horizon, kao i mnogim drugim, pokazuju da inspiraciju za svoje stvaralaštvo u velikoj meri nalaze u svom rodnom tlu. Bujnost etno-motiva sa juga Srbije i središta Balkana ključa iz njihove muzike.

Bojan Zulfikarpašić - The Joker

Beogradski pijanista trajno nastanjen u Parizu, nekadašnji mastermind beogradske no wave-funk scene, u ovoj kompoziciji pokazuje da možeš otići sa Balkana, ali Balkan ne može otići iz tvojih vena.

Wine in Rakija - Mendula

Vino pomešano u rakiji ne bismo preporučili za piće, ali za slušanje svakako. U pitanju je kratkotrajni etno-džez projekat u kom su učestvovali mladi beogradski multiinstrumentalista Pavle Popov na kontrabasu, kragujevački muzičar Aca Pejčić na tradicionalnom balkanskom duvačkom instrumentu kaval i francuski violinista srpskog porekla Loran Božić, koji je i autor ove ljupke minijature.

Aca Pejčić - Ethnics/Lacho Ehti

Još malo fantastičnog mladalačkog etno-džeza iz Kragujevca koji do sada nije dobio zasluženu pažnju van svoje lokalne sredine. Članovi benda: Aca Pejčić (kaval), Ivica Đokić (harmonika), Bratislav Vučković (gitara), Nemanja Ristović (kontrabas), Stanko Dimitrijević (tapan) i Dalibor Stefanovič (bubnjevi).

Slobodan Trkulja - Pitagorino oro

Novosadskog multiinstrumentalistu i kompozitora Slobodana Trkulju nije potrebno predstavljati. Pitagorino oro je jedna od kompozicija koje opravdavaju njegov status.

Luboyna - Kratovo via Brazil

Najveće zvezde makedonskog etno-džeza, skopski sastav Luboyna (ili ipak Ljubojna?) u ovoj kompoziciji prave neverovatni spoj dva geografski veoma daleka ali po temperamentu i senzibilitetu srodna muzička idioma - makedonskog i brazilskog.

Veja - Galižanska

Veja je bend iz Pazina, gradića u Istri. Neguju egzotični zvuk koji spaja tradicionalne istrijanske etnomuzičke instrumente i lokalni stil sviranja sa osnovom koja se kreće između džeza i roka. Ime benda predstavlja istrijanski lokalni izraz za bdenje nad telom pokojnika. Članovi benda su Goran Farkaš (vokal, mih, violina, gajde, kaval, tambura), Saša Farkaš (gitara, tambura), Marko Pernić (vokal, harmonika), Sebastijan Demark (bas gitara), Ljuban Rajić (kahon, perkusije) i Marijan Jelenić (tonski inženjer).

Naked - Nakedonia

Beogradski "all-star" džez bend Naked postao je neka vrsta definicije novog balkanskog etno-džeza: potkovani u bilo kojoj vrsti muzike, od klasike do fri džeza ili popa i neverovatno kreativni u spajanju lokalnih etno fraza sa globalnim džez zvukom.

Dejan Paunović Vlaški Piromanac - Dragetovo mišljenje

Krajnje neobični slučaj neverovatno talentovanog romskog dečaka koji je devedesetih snimio jedan album sa sopstvenim kompozicijama, verovatno i bez svesti da je ušao duboko u teritoriju gypsy-jazza i stao na crtu Stefanu Grapeliju i kao instrumentalista i kao kompozitor i aranžer, a zatim - potpuno iščezao sa radara. Verovatno svira na romskim svadbama.

Hashima - Dance no. 2

Hashima je beogradski bend koji se ne bavi isključivo etno-džezom ali se i u toj niši veoma dobro snalazi. Članovi benda su Igor Mišković (gitara), Vanja Todorović (kontrabas), Aleksandar Hristić (bubnjevi) i Srđan Mijalković (tenor saksofon, klarinet).

Szilard Mezei Tul a Tiszan innen Ensemble - Csokai katonadal

Silard Mezei je violinista i multiinstrumentalista rođen u Senti 1974. Završio je muzičku akademiju u Beogradu i započeo sjajnu međunarodnu karijeru. U diskografiji ima 53 (!) albuma objavljenih u Mađarskoj, Srbiji, Velikoj Britaniji, Portugaliji, Poljskoj, Kanadi... Ovaj album, snimljen za World Music asocijaciju Srbije, u saradnji sa muzičarima iz Srbije, predstavlja veoma slobodnu free-jazz/ethno-jazz reinterpretaciju motiva tradicionalnih pesama vojvođanskih Mađara.