THE TIGER LILLIES: Stilizovana mračna strana kabarea (FOTO)

Kabare-noar, kabare-pank i ostale varijacije popularne muzike iznikle iz Breht-Vejl estetskog šinjela nisu novost na modernoj muzičkoj sceni. Teatralne pesme o autsajderima, frikovima i cirkusima, sa istočnoevropskom aromom, transponovane su u moderno doba najpre kroz originalnu autorsku fazu Toma Vejtsa osamdesetih godina prošlog veka, da bi eksplozija u novom veku usledila sa komercijalnim sastavima kao što su Gogol Bordello i The Dresden Dolls (ili Barbez, The Beat Circus, Tin Hat, sa avangardne strane pop spektra).

Negde na pola puta između Vejtsove autorske vizije i novovekovne "komercijale", našli su se The Tiger Lillies kao stilski verovatno najdosledniji izdanak estetike Bertolda Brehta i Kurta Vejla. Nastali 1989. godine, sada već skoro tri decenije prisutni na sceni, u svom delu su spojili i muzičke i scenske postulate ovog neobičnog i neformalnog muzičkog žanra, koji oneobičava kratki pop format pesme instrumentarijumom (harmonika, teremin, testera, neobične perkusije) i vokalom (uvrnuti "kastrat-falset"). Tu su i nezaobilazna šminka te kostimi, koji upotpunjuju teatarski karakter njihove muzike.

Nakon deset godina,The Tiger Lillies su se vratili pred beogradsku publiku (prethodni put u klubu Sava centra), gde sada već imaju zavidan broj vernih fanova. Velika sala Doma omladine bila je potpuno popunjena u parteru i delimično na balkonu, a u publici se osećala znatiželja i iščekivanje karakteristično pred nastupe dobro poznatih, a dugo priželjkivanih gostiju.

Koncert počinje stidljivo, s fokusom na novi materijal, stilski ujednačeno i bez preteranog emotivnog angažmana muzičara na bini. Scena je svedena, kao i nastup koji se koherentno oslanja na strukturu kratke pop pesme bez preterane interakcije i improvizacije. Kako je koncert podeljen u dva seta, čitav prvi set protiče u svojevrsnom "ispitivanju terena" s obe strane bine. Muzika je upečatljiva, rutinerski kvalitetno odsvirana, ali ostaje utisak "još jednog koncerta na turneji".

No situacija se menja u drugom delu koncerta, kada malo po malo, bend uvlači publiku u igru pozivima na tapšanje, i "odgovaranje" na njihove "pozive" sa bine. A u publici, ljudi kao da su baš to jedva čekali. Velika sala DOB-a već po svojoj strukturi, udaljenosti bine od publike i sedećim mestima, nameće određenu uzdržanost koja je vapila da bude razbijena. A do toga je konačno došlo ređanjem hitova koje su svi čekali.

Nakon tremolomne "Is that all there is?" i ubacivanja Beograda u tekst numere, sve ide lakše. Publika postaje do te mere razuzdana u dovikivanju i traženju ove ili one pesme, da je basista Adrijen Stut morao da interveniše konstatacijom da je vreme za ponovno sviranje. "Maria" konačno izvlači najbolje iz frontmena Martina Žaka, te se njegovo pevanje uzdiže iznad proklamovanog koncepta u emotivne visine. I veliko finale: poskočica "Bully boys", pa megahit "Crack of doom" sa "un-ca" ritmom koji bi savršeno legao Kusti, da je snimio još neki američki film nakon "Arizona dream". Gromoglasni aplauz.

I za kraj poslastica za fanove. Na čuđenje momaka iz obezbeđenja koji su zbunjeno zagradili prolaz ka stepenicama, članovi trija ne odlaze u bekstejdž, već se provlače pored sekjuritija i publike i odlaze u hol Doma omladine gde strpljivo nastavljaju druženje i slikanje sa fanovima. Ako je u prvom delu koncerta falilo interakcije i magije, to je iskusno nadomešćeno na kraju nastupa. The Tiger Lillies možda jesu odveć prekaljeni rutineri-profesionalci, ali svoj posao odrađuju za desetku. Beogradska publika je bila zahvalna.

BONUS VIDEO: Espreso intervju - Kralj Čačka

(Nikola Marković/Espreso.co.rs)