BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL: Srpski džez od Kosova do Njujorka i Skandinavije (FOTO) (VIDEO)

Nakon nekoliko godina lutanja u načinu predstavljanja domaće scene, Beogradski džez festival je uspeo da ustanovi format koji ima svoj smisao, glavu i rep. Otvaranje za aktuelan bend sa autorskom muzikom, po mogućstvu uz renomirane inostrane goste, odnosno tematski "showcase" program za bendove koji iz različitih razloga nisu uspeli da se "izbore" za otvaranje, bilo da su previše avangardni, tek u povoju, ili jednostavno bez mogućnosti (ili selektorske volje) da se "uguraju" u prestižnije termine.

Nije nam poznato zašto je Irina Karamarković tek ove godine dobila prostor za izvođenje albuma "Songs from Kosovo", njenog izvanrednog albuma modernog džeza, objavljenog sada već davne 2009. godine. Bilo kako bilo, nepravda je ispravljena i ovaj projekat je konačno predstavljen festivalskoj publici kako dolikuje.

"Priština će da postane turističko mesto", peva Irina na samom početku koncerta bez pratnje benda, gotovo detinjim glasom. Baš kao i na samom albumu. Poneki zbunjeni osmeh u publici ubrzo je utihnuo, a sa priključenjem benda nastup poprima formu onoga što obično zamišljamo kao "džez koncert". Numera "Gusta mi magla padnala" na najbolji način predstavlja umetnicu i njen bend kroz punokrvan moderni džez, razmahan, rasviran i emotivno raspevan.

Irina Karamarković s lakoćom se kreće između detinje naivnosti, tradicionalnih napeva, virtuoznih džez vokaliza i procesuiranih vokala, između ironije, humora i ozbiljnosti u obraćanju publici. Zahvaljuje se rodbini, đuska, ali i upućuje oštar prekor osobi kojoj zvoni telefon negde u dnu prostorije. Pesme s Kosova izvodi tako da vam ni na kraj pameti nije bilo kakav jeftini dnevno-politički kontekst, bez suvišnog patosa ili verbalnog osvrta na "situaciju". Ali opet, s toliko emocija i srčanosti da vam se koža naježi.

Premda je ponedeljak kasno uveče i publike ima u nešto manjem broju nego prethodnih festivalskih večeri, atmosfera je još uvek na nivou. Čak i tokom poprilično introspektivnog koncerta Uroša Spasojevića, mladog Valjevca koji je razbio paradigmu muzičke industrije plasirajući svoj rad direktno iz srca Srbije do svetske publike, preko prestižnog izdavača AbstractLogix. Na tragu "elegične" estetike izdavača ECM i uz maksimalno procesuiranje i rekonstruisanje zvuka bas gitare, uz pijanistu Aleksandra Grujića i vokalistkinju Nenu Jelaču, Spasojević je istražio različite mogućnosti interakcije ovih muzičara i instrumenata.

Konačno, finale festivala je pripalo saksofonisti Uglješi Novakoviću, talentovanom muzičaru koji je napravio autorski iskorak albumom "Tales from the past", u duhu modernog njujorškog mejnstrima. Tamo gde je Luka Ignjatović "povukao" scenu postavama Qzama Quartet i Schime Trio, Novaković nastavlja na svoj način, doprinoseći širini sada već solidno razgranate domaće autorske džez scene.

Ne može se prenebregnuti utisak da su domaći muzičari "skrajnuti" u nesrećan termin ponedeljkom kasno uveče, petog festivalskog dana, kada su posetioci festivala već prilično umorni i prenaslušani svega i svačega. S druge strane je "showcase" koncept sasvim primeren duhu vremena, u neku ruku namenjen možda i više stranim novinarima nego domaćoj publici, kao vrlo značajno predstavljanje ovih autora referentnim kritičarima i njihovim auditorijumima.

Možda bi nekakav primeren kompromis bio pomeranje "domaće večeri" na sam početak festivala, pa da ih poslušamo dok su još svi sveži i orni i dok se manifestacija još zahuktava. Prvog ili drugog festivalskog dana....ostavljamo organizatorima temu za razmišljanje.

BONUS VIDEO: Jensen Sisters: Infinitude na Beogradskom džez festivalu

(Nikola Marković / Espreso.co.rs)