Sejo Sekson otkriva zašto Nele Karajlić ne može da nastupa kao Zabranjeno pušenje

Najavljujući koncert u Novom Sadu, Sejo Sekson, frontmen benda Zabranjeno pušenje kaže da ovakve akcije ne mogu da iskorene nasilje, ali da su jedan korak ka promeni svesti o tome. Sejo otkriva i kakva će biti novi album benda koji izlazi u oktobru i komentariše nastupe bišeg pevača benda Neleta Karajlića, koji se posle duge pauze vratio na muzičku scenu.

Šta je važno da se kaže u vezi sa ovim koncertom?

- Sviramo u sklopu Rock& Joy festivala, a prihod je namenjen deci iz Sigurnih kuća u Srbiji. Moj kolega Dejan Cukić, koji takođe svira na ovom festivalu, kaže: “Dabogda da jednog dana sve kuće u Srbiji budu sigurne a ne samo ove koje tako zovemo.” Izvešćemo splet pesama i igara sa teritorije bivše Jugoslavije, spoj mladosti i iskustva kao FK Željo iz 1972.

Mogu li društvena dešavanja kao što je humanitarni koncert da utiču na promenu svesti o porodičnom nasilju?

- Jedino što može brzo da utiče na promenu svesti je batina, ali pošto smo na pragu EU i sledimo nove civilizacijske standarde, onda su ovi koncerti jedan drugačiji način. Festival je samo jedan korak ka tome, a bitno je da se o tome misli i da postoje dragi i dobri ljudi koji ne misle samo o svom džepu i dvorištu nego razmišljaju i o drugim ljudima, što je lepa, može se reći i hrišćanska poruka.

Većina ljudi ne reaguje kada čuje nasilje u komšiluku, šta mislite o tome?

- Nije to najgore, nego to što kad žena dođe u policiju da prijavi batine, često sretne tipove koji isto to rade, samo sa još boljom tehnikom. Oni misle da joj tako i treba kad ne sluša muža ili mnogo priča. Te stvari se moraju menjati iz temelja, a stare navike se teško iskorenjuju. Ovakve akcije, kao što je Rock&Joy festival, samo su početak tog puta promene.

Hoće li na koncertu biti pesama sa novog albuma čije je objavljivanje najavljeno do kraja godine?

- Neće, jer ih, iskreno, nismo još uvežbali. Biće to presek našeg “muzeja revolucije”. A što se albuma tiče, zvaće se "Šok i nevjerica" i izaći će 26. oktobra. Do tada ćemo ga imati u malom prstu, pa ćemo ga svirati i na promocijama. S albumima ti je kao s malom decom, nikad ne znaš hoće biti narkoman ili doktor nauka. To će naravno publika i vreme odlučiti, a mi smo se potrudili najbolje što smo mogli.

Razlikuje li se album mnogo od prethodnih?

- Retko su naši albumi isti, mi se ne naslanjamo mnogo na ono što smo radili ranije, mada bi se to verovatno više isplatilo. Ali, bend je uvek na putu, ne samo bukvalno na cesti, nego i u duhu, u kreativnosti. Mislim da nas to drži u koloseku i da je dobro da se ponekad ide na nepoznat teren, iako je rizično. Bez toga se nema smisla baviti muzikom.

Zašto "Šok i nevjerica"?

- Uvek postoje neverica i skepsa kada je u pitnaju novi album benda sa velikom kilometražom, a pogotovo 11 po redu. Naša je želja da šok bude pozitivan i da se ljudi iznenade koliko se dobar album može napraviti iako nosi broj 11.

Na ovom albumu imate i goste?

- Da, gostuje nam poznata reperka iz Tuzle Sasja i Damir Imamović. On svira jedan interesantan instrument koji je sam napravio, zove se tambur, kombinacija saza i gitare, i na ovom našem albumu biće premijerno upotrebljen u rokerol muzici, u pesmi "Svjetla Sarajeva". On se baš potrudio oko te pesme, toliko je ostao u studiju, da zamalo da počnemo da se zabavljamo (smeh).

Hoće li biti tradicionalnog koncerta za Dan Republike?

- Neće ove godine.

A kako komentarišete povratak Neleta Karajlića na scenu i da li je istina da ste mu zabranili da nastupa pod imenom Zabranjeno pušenje?

- To ime je zaštićeno, pa kao što ne može svaki automehaničar da nazove firmu “Pežo”, tako je i sa ovim imenom. Zna se šta je Zabranjeno pušenje: bend koji funkcioniše dvadeset i nešto godina i ima sedam albuma. Oko toga nema velikih dilema, tako da ni Nele, niti iko drugi na ovoj planeti ne može da nastupa pod tim imenom. Ali, u svakom slučaju sam srećan da postoje ljudi koji izvode moje pesme, koji šire te lepe priče i pronose slavu sarajevskih ulica. Uosptalom, Nele nije jedini, i naš bivši pevač Marin Gradac ima revijski orkestar s kojim izvodi ovaj repertoar, kao i naš bivši klavijaturista Počko čiji bend Nju primitivs isto izvodi pesme Zabranjenog pušenja. Mi smo kao matica za puno gremlina koji rade istu stvar i stvarno sam srećan zbog toga. U krajnjoj liniji, to je materijal koji zaista vredi i šteta bi bila da ga ljudi ne čuju.

Imate li kao većinski vlasnik tog materijala koristi od njihovih nastupa?

- Evo, pustio sam bradu, pošto sam kupio jahtu, pa moram da imam imidž kapetana (smeh). U svakom slučaju, mi autori dobijemo neki novac, mada to nije ništa tako atraktivno i basnoslovno kao što se misli.

Dokle se stiglo sa filmom o Pišonji i Žugi?

- Nismo uspeli ove godine da završimo tu finansijsku konstrukciju. To je prilično blizu, ali, ko zna kad aće biti. Vlada Đurđević i ja smo scenaristi i radovalo bi nas da se taj scenario jednoga dana i oživotvori kroz film. To je dobra priča, pa će valjda sačekati svoje vreme.