Biografija princeze ex-Yu rock scene: Potresno svedočanstvo o velikom talentu, karijeri i tragičnom kraju (VIDEO)

Knjiga "Magi: Kao da je bila nekad", biografija klavijaturistkinje grupe Ekatarina Velika (EKV) iz pera novinara Dušana Vesića, upravo objavljena u Hrvatskoj u izdanju Naklade Ljevak, potresno je svedočanstvo o velikom talentu, karijeri, životu i tragičnom kraju princeze ex-Yu rocka Margite Stefanović Magi.

"Stvaralaštvo Ekatarine Velike danas spada u opštu kulturu, njihova poetika neprestano osvaja nove generacije - u prvom redu zato što ta poetika slavi individualnu emociju, i svakom dopušta da u njoj razvije sopstveni doživljaj stvarnosti", stoji u najavi.

Uz zasluženu slavu koju je EKV uživala i još uživa kao kultni bend novog talasa, zanimanje medija i publike izazivala je i tragična sudbina većine njenih članova koji su umrli u najboljim godinama, mahom kao žrtve droge.

Poslednja je otišla klavijaturistkinja Margita Stefanović Magi, u jesen 2002. u 43. godini života. Način na koji je Magi živela i umrla predmet je brojnih kontroverznih tumačenja. Mada se čini da se o njoj sve znalo još za života, kontroverze su s vremenom rasle: neki su je proglašavali "najvećom umetnicom", a drugi "najgorom narkomankom".

Ko je dakle bila Margita Stefanović Magi i šta se s njom zapravo dogodilo?

Odgovarajući na to pitanje u svojoj knjizi "Magi: Kao da je bila nekad", podnaslovljenoj kao "Ilustrovana drama u 5 činova", istaknuti beogradski muzički novinar Vesić ispisao je važno i potresno štivo o velikim mukama, blistavom daru i tragičnom kraju najveće heroine jugoslavenskog rock'n'rolla.

Margita Stefanović - za nekog Magi, za nekog Maga, za nekog Magična, za nekog Muzika, za nekog Magija, za nekog Muza, Misao, Moć, Misija - najtužnija je beogradska umetnička sudbina, piše Vesić.

"Jedna od dve najstrašnije sudbine jugoslovenske i srpske rock kulture" i "najlepši i najtragičniji rekvijem ispisan na beogradskom asfaltu", Margita je prva umetnička princeza izašla iz stabilne beogradske srednje klase i simbol jedne generacije koja se nije snašla u lažima: "Ona je epilog nestvarnih osamdesetih. Ona je posledica sreće koju smo imali da se država Jugoslavija nije mešala u popularnu muziku. Ona je epilog tržišnog načina tretiranja umetnosti u Srbiji. Ona je primer kako ovde prolaze drugačiji. Ona je upozorenje, znak, primer, pouka", ističe Vesić.

"Tamo gde većina reaguje sentimentalno i bez odmaka idealizuje, Vesić nudi činjenice, do u detalje proverene i skupljene silnom i kod njega odavno poznatom marljivošću. No, on nipošto nije klinički hladan i udaljen od svoje teme - od osobe o kojoj piše: tamo gde su drugi cinični, on nudi humanost i razumevanje. Ispod svih detalja, ispod fakata, imena i događaja, promalja se zato emocija, mnogo jača i mnogo dublja. Autorova saosećajnost velika je koliko i diskretna, baš kao i njegova suživljenost sa stvarnom ličnošću koju su toliki posmatrali iz daljine, a nije je poznavao niko", stoji u najavi.

Bonus video

Glossy lično - Uskršnji specijal

(Espreso.co.rs/ Izvor: jutarnji.hr)