poezija
TRI PESME LUIZE GLIK, DOBITNICE NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 2020.
Prepevali smo za vas tri pesme američke pesnikinje Luize Glik (Luise Glück, 1943.), ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za književnost.
Večernje molitve
U tvom produženom odsustvu, dozvoljavaš mi
košrišćenje zemlje, najavljujući
nešto povrata investicije. Moram da izvestim
neuspeh mog radnog zadatka, načelno
vezano za biljke paradajza.
Mislim da me ne treba podsticati da gajim
paradajz. Ili, ako to učiniš, treba da obustaviš
pljuskove, hladne noći koje dolaze
tako često ovde, dok druge oblasti dobijaju
dvanaest nedelja leta. Sve to
je u tvojoj nadležnosti: s druge strane,
ja sam zasadila seme, gledala sam prvi urod
kao krila koja cepaju zemlju, a moje srce bilo je
slomljeno zbog sparušenja, crne mrlje se tako brzo
množe u lejama. Sumnjam
da imaš srce, bar ono što mi smatramo
srcem. Ti koji ne razlikuješ
mrtve i žive, koji si, shodno tome,
imun na nagoveštaje, ti ne možeš znati
koliko užasa mi trpimo, istačkani list,
crveno lišće javora pada
čak i u avgustu, u ranoj tami: ja sam odgovorna
za ta naricanja.
Prvo sećanje
Davno sam bila ranjena. Preživeh
da osvetim se
mom ocu, ne
zbog onog što bio je on -
zbog onog što bila sam ja: od početka vremena
u detinjstvu, mislila sam
da bol znači
da nisam bila voljena.
Značila je da volim.
Ljubavna pesma
Od bola se uvek može nešto načiniti.
Tvoja majka plete.
Pravi šalove u svakoj nijansi crvene.
Bili su Božićni, i grejali su te
dok se preudavala opet i opet, vodeći te
sa sobom. Kako bi to moglo da valja,
kad je svih tih godina skladištila svoje udovičko srce
kao da se mrtvi vraćaju.
Nije ni čudo što si takav,
bojiš se krvi, tvoje žene
kao jedan zid od cigala nakon drugog.
(Prepevao: Vladimir Marković)
Bonus video:
espreso.co.rs/poets.org
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!