SRBGLIŠ - NOVI HIBRIDNI JEZIK ILI ŽVAKA ZA URBANOG SELJAKA: Kako smo postali suviše FENSI za srpski jezik

Sećam se mojih poslednjih sastanaka u agenciji za oglašavanje, jednoj od nekoliko u kojima sam proveo desetak godina. Brend menadžerka fabrike mineralne vode saopštava šta je sve potrebno da obezbedimo za sledeću veliku autdor advertajzing kampanju:

- Za svaki okejžns treba nam odgovarajući vižual... Nešto od toga će biti autdor on haj, otprilike petina. Sav didžital treba autsorsovati Bugarima, kod njih je jeftinije.

Vremenom sam shvatio da je reč o najobičnijoj mentalnoj lenjosti - svi ti stručni pojmovi mogu se s lakoćom prevesti na srpski, ali niko nema naviku da razmišlja na taj način, lakše je preuzeti englesku reč i po potrebi joj dodati poneki "srpski" nastavak da može da se menja po našim padežima, rodovima i brojevima: mrdžujemo, autsorsovala, apgrejduje, daunlouduje, svičuje, hejtuje... Takođe, zvučiš samom sebi pametnije kad izgovoriš stranu reč, pa se podrazumeva da te i sagovornik više poštuje.

Ipak ne. "Hejtuje" nije plod mentalne lenjosti već tipičan izraz pomodarstva, da ne kažemo hipsteraja - prosto više je kul reći "hejtujem" nego "mrzim", a i izraz "hejtujem" podrazumeva niži stepen mržnje od "mrzim", otprilike kao suprotnost od "lajkujem" na društvenoj mreži. Niko nije pokušao da taj famozni "lajk" sa Facebooka, Instagrama i nekih drugih mreža prevede na srpski kao "sviđ", na primer.

Varvarizam, da se podsetimo, to je stilska greška korišćenja strane reči u situaciji gde postoji potpuno upotrebjiva srpska reč. Uporna gomila varvarizama je već manir, a svesno upotrebljena gomila varvarizama sa ciljem da izgledamo zabavniji ili stručniji - to je već hibridni jezik za ljude sa hibridnim identitetom.

Naš hajdučki i gorštački, guslarski maternji jezik, predivan i žestok, ali i naglašeno ruralan i vojnički, gubi deo po deo teritorije na našim moždanim mapama jer za našu generaciju nije dovoljno fensi, ni dovoljno stručan da izrazi sve ono što savremeni poslovni žargoni treba da izraze - a zapravo zato što nas mrzi da se potrudimo i pronađemo bolja rešenja u okviru sopstvenog jezika za ono što nam je danas potrebno.

Jer jezik je zbir mentalnog truda svih ljudi i svih generacija koje su ga govorile da se pronađu odgovarajući alati za razmišljanje i sporazumevanje sa drugim ljudima u svakom mogućem zajedničkom poslu, druženju, osećanju i nadanju. Već je jako vidljivo da naša generacija ubrzano odustaje od sopstvenog jezika i preuzima tuđi - i to je najžalosniji oblik globalizacije naše svesti koji biramo potpuno sami.

Bonus video: