Dragana Radanović: Sjajne autore već imamo, potreban je sistemski rad na promociji stripa

Nakon što se našla u užem izboru među 23 prijavljena kandidata/kandidatkinje iz Srbije, nju je odabrala stručna komisija u Francuskoj uz naročite pohvale za priču i ugao kojim je autorka odabrala da je ispriča. Dragana je za konkurs prijavila projekat „Nova slika detinjstva – eksperimenti“ koji istražuje konstrukciju detinjstva u stripovima i pronalazi nove načine pripovedanja o tom životnom periodu.

Svoj nagrađeni projekat “Nova slika detinjstva – eksperimenti” zasnovala je na četiri kratka grafička narativa smeštena u detinjstvo – o školovanju pre NATO bombardovanja 1999. godine, najdužem raspustu u životu za vreme bombardovanja, svrsi skloništa u dečijem svetu i odnosu između odraslih i dece u ovom periodu. Svaki narativ ćebiti priča za sebe, viđena kroz perspektivu devetogodišnjeg deteta. Ovo nije prvi put da se Dragana Radanović bavi dečijim iskustvom, problemima i traumama.

„Projekti na kojima sam radila u LUCA School of Arts u Briselu su me postepeno vodili ka temi detinjstva koju trenutno istražujem na doktorskim studijama. Autori se često kriju iza dečijih likova i tako nameću publici svoje ideje o tome šta detinjstvo jeste ili bi trebalo da bude. Vrlo često, zato što naše društvo veruje da detinjstvo ne bi trebalo da sadrži nevolje, izbegavaju se teške teme. Ali u slučaju moje generacije u Srbiji, teška situacija je bila deo naše stvarnosti“, zaključuje Radanović.

„U istraživačkoj fazi sam zamolila ljude da mi pošalju njihova iskustva za vreme bombardovanja i primetila sam nešto zanimljivo. Oni koji su za vreme bombardovanja bili odrasli uvek su pričali o čekanju u redovima, nedostatku osnovnih životnih namirnica, noćima provedenim u skloništu, ali moja generacija je tada stvari videla drugačije. Bombardovanje je za one koji su tada bili deca bilo najduži letnji raspust u životu, bili su slobodni da rade stvari koje su ih oduvek zanimale, ai kao najvažnije što većina pamti je da smo se tada stalno igrali zajedno. Moje sećanje na bombardovanje i moje odrasle ideje o bombardovanju zaista su bile različite. Želela sam da izbegnem tu razliku i da pustim svoje likove da prikažu bombardovanje iz svoje, dečije perspektive“, obrazlaže dalje autorka projekta.

Dragani Radanović ovo neće biti prvo iskustvo sa Angulemom. Tamo je pre dve godine boravila na čuvenom festivalu stripa, najvećem te vrste u Francuskoj.

„Tada sam prvi put posetila izložbu rezidenata i videla radove Nine Bunjevac, koja je u to vreme boravila u Kući autora. Pomislila sam kako je to nedostižno za mene ali me je život demantovao. Raduje me što ću se posvetiti isključivo izradi stripa i što za vreme rezidencije neću morati da razmišljam o svakodnevnim egzistencijalnim problemima. Rezidencijalni boravak u Angulemu omogućiće mi da se potpuno posvetim poboljšanju svog umetničkog rada, što bi bez ovakve prilike bilo nemoguće“, kaže Radanović.

Premda je formalno obrazovanje u domenu stripa započela 2017. godine kada odlazi na doktorske studije u Belgiji pri KU Luven, prethodno je završila i Animaciju i vizuelne efekte na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Tokom studija u Belgiji provela je mnogo vremena čitajući teorijska istraživanja o stripu, a imala je prilike da vidi i mnoge eksperimentalne pristupe, te da bude uključena u različite radionice na tom polju.

„Nikolas Verstapen se u svom istraživačkom radu bavi eksperimentima u stripu i imala sam čast da budem učesnik u njegovoj eksperimentalnoj strip laboratoriji sa još 20 mladih strip umetnika iz celog sveta. Tokom ove laboratorije sam uvidela da su mogućnosti za inovativnost u stripu beskrajne i volela bih da probam neke od ovih eksperimenata i da sarađujem sa kolegama u Srbiji i Belgiji. Da bi eksperimentalni pristup i umetnički aspekti stripa mogli da budu prihvaćeni, po mom mišljenju, društvo mora prvo da razvije afinitet prema stripu, a to je provereno moguće uz pomoć tradicionalne forme“, pojašnjava ona.

Domaću strip scenu Dragana Radanović najviše prati putem interneta i društvenih mreža, a kao naročito značajne ističe Balkansku smotru mladih strip autora u Leskovcu, Nova Festival u Pančevu, Salon stripa.

„Raduje me da se, uporedo sa naporima da evropska scena stripa prepozna ženske autore, taj pokret odvija i u Srbiji“, naročito naglašava ona, i kao pozitivan primer navodi izložbu „Ona se budi“ održanu prošle godine u Francuskom institutu u Beogradu. Među domaćim autorima, najviše ju je inspirisao rad Aleksandra Zografa i njegova knjiga „Regards from Serbia“, jer i sama nastoji da se u svom radu bavi običnim ljudima u neverovatnim situacijama. Dodaje da je inspiriše i Bob Živković sa svojim jedinstvenim pogledom na svet.

„Prošle godine sam na fakultetu pisala esej na temu ’Strip kao kulturno nasleđe u Srbiji’ i tek tada sam shvatila koliko dugu tradiciju stripa ima Srbija. Svi mi učimo da je Jovan Jovanović Zmaj poznati dečiji pesnik i lekar, ali malo ko zna koliko je bio značajan za razvoj stripa. I to je samo jedno od imena koje mi sada pada na pamet, a ima ih jako mnogo! A ako iz prošlosti zavirimo u sadašnjost, radovi autora stripova iz Srbije se izdaju svuda u svetu. Neki naši umetnici su poznatiji u inostranstvu nego u Srbiji. Da bi se to promenilo potreban je sistemski rad na promociji stripa. Sjajne autore i stripove već imamo, a bilo bi dobro kada bismo pronašli način da im omogućimo da se posvete isključivo stripu, dok pararelno radimo na promociji stripske tradicije u samoj zemlji“, zaključuje Dragana Radanović.

Bonus video: