Šta je Crnjanski znao o Tesli?

Možda se u emigraciji poistovećivao sa Nikolom Teslom. A možda je samo voleo njegovu genijalnost i neshvaćenost. Šta god bio razlog njegove fascinacije srpskim naučnikom, jedan od naših najvećih pisaca Miloš Crnjanski godinama je prikupljao podatke o Tesli i napisao dramu o njemu. U jednom intervjuu je otkrio zanimljive pojedinosti iz Teslinog života.

Integralno prenosimo intervju Miloša Crnjanskog iz 1966. godine:

“Ta drama je u mojoj glavi još od 1952. godine. Nikola Tesla nije postojao kao jedna ličnost. Bio je prvo Tesla koji je srećan i koji je u Ameriku došao mlad i vanredno lep. Bio je u cipelama kao radnik u Pitsburgu… Ali i kao takav, sa velikim uspehom držao je predavanja na univerzitetima. Časopisi su bili puni – a i cela Amerika je prosto brujala – od njegovih intervjua i naučnih eseja…

Kasnije, on se toliko povukao da je počeo da živi potpuno usamljen. Postao je jedna enigma, tajna! Bio je to drugi Tesla. Taj vanredno lep čovek nikada se nije oženio, mada u njegovom životu ima pet žena koje su se pojavljivale u njegovom društvu. On nikada nije bio ni veren, niti se pominjala ijedna od tih žena kao kandidat za brak.

Malo se o tome zna, kao što se, recimo, gotovo uopšte ne zna da je Tesli jedan multimilioner, o čemu ima pismenih podataka, dve godine stavljao na raspolaganje svoju ložu, u pozorištu i Metropoliten operi, da bi Tesla dolazio; što je on i činio, ali je odjednom prestao. To su sve privatne tajne u koje se ne može ulaziti i koje na kraju krajeva, nisu toliko ni važne. Važno je to da u njegovom životu nema žene u Americi, dok na primer ima žena u njegovom zavičaju; počevši već od Gospića, pa do studentskih godina u Gracu…

Tesla je jedna tragična figura kroz koju se ogleda borba jednog iseljenika, borba u jednom stranom svetu u kome nije kod kuće, jer on stalno – ne zaboravite, to je jako smešno, da čovek koji stigne u Ameriku i koji je jedan od najvećih fizičara sveta – ponovo, za četiri centa izdaje svoje pesme. Pa… Pa, to je nečuveno u ono doba kada to niko nije radio. Smatralo se da jedan tako ozbiljan naučenjak to čini u nekoj naročitoj vrsti ludila. Međutim, on je zaista bio pesnik, i još je mnogo više čitao, ogromno čak…

Iz čega se sastoji taj Vaš podatak iz koga saznajete da je Tesla bio pesnik?

Pa eto: postoji taj podatak da je izdao svoje pesme. Drugo: postoji korespondencija sa Zmajem, i treće, jedan dirljiv susret sa Zmajem u Beogradu, gde je Tesla vanredno lepo primljen… Poezija Jovana Jovanovića Zmaja, i to ljubavna – Đulići naročito – igrala je u Teslinom životu jednu mentalnu ulogu, tako da kada je naišao na čoveka koji je to stvorio, on je bio sav zanet…

Niko nije proučavao ono što je Tesla napisao, napravio. Njegove knjige i njegova dela na engleskom, njegovi članci na engleskom zaprepastili su me. Ali ne samo znanjem tog jezika – nije tu pitanje znati jedan jezik, nego uživeti se u njega. On tako piše tu naučnu englesku filologiju da vam pamet stane. Kako se samo lako i elegantno izražava. Razumete? Ne, ni ja to ne razumem, jer nisam fizičar. To je jedna teška naučna literatura. On je u toj Americi stvorio mnogo, štošta se vrlo brzo zaboravilo.

Povucimo paralelu između njega i mog zemljaka Pupina, koji je bio mnogo srećniji. Taj se oženio Amerikankom, postao je milioner, napravio je pronalaske koji su ga praktički… A Tesla? Siromašak koji nije mogao da plati sobu na kraju i koji je tako živeo sve do kraja života. A šta je dobio za sve što je učinio? Čestitali su mu osamdesetogodišnjicu jednim telegramom koji je smešan, dali su mu na kraju, pred smrt, penzijicu malu, a cela tamošnja emigracija amerikanska je bila protiv njega.

Jer zamislite samo: posle balkanskih ratova – kada je ceo narod naš, i ne samo srpski, nego i hrvatski i slovenački i svi Bosanci i Hercegovci – bio očaran pobedom Srbije, Crne Gore i Bugarske, onda je Tesla dao jednu izjavu ni manje ni više, nego to da Crnogorci, Srbijanci i Bugari treba da se pokažu humani prema Turcima. Pa to je bila znate – jedna senzacija nečuvena, kakva može da bude samo u našim plahovitim krugovima nacionalnim…

Priča se da ste Vi, Crnjanski, sakupljajući podatke o Tesli, mnogo putovali. Da li je to tačno?

Ne. Nisam putovao. Proučavao sam ono što je prvo bilo literatura cela, a onda sam vodio korespondenciju oko toga. Pokušavao sam da iz Amerike doznam neke privatne stvari, koje su bile nerešene. Razilazak njegov s Pupinom, na primer, koji niko ne može da protumači. Ne zna se zašto su dva prijatelja prekinula prijateljstvo zauvek. Pa onda njegovo držanje za vreme Drugog svetskog rata. On je hteo da pomaže i narodnooslobodilački pokret. Na kraju krajeva, zamislite ga čak i kao čoveka koji je ček na milion dolara pocepao i vratio ga svom prijatelju Vestinghausu. On to nije morao, i ne samo da nije morao, čak je i smešno da je to učinio!

Tesla je bio duboko svestan svoje veličine, ali i vrlo skroman čovek. Nepravda prema njemu je užasna! Možete misliti – šest meseci posle njega profesor Feraris, jedan naučnik u Torontu, dolazi do istih rezultata do kojih je Tesla došao i sada, razume se, neki Teslini prijatelji, a i on sam, pokreću to pitanje. U Engleskoj, u časopisima, Teslu optužuju da je imitator. Pa tu prestaje sve! Da vidite samo jedan Teslin članak koji je poslao kao odgovor tom časopisu. Kako je samo otmeno napisan, Tesla u njemu kaže: pa gde je tu ferplej? U svojoj drami hoću samo da podvučem borbu čoveka sa sudbinom, borbu naučnika koga hoće da iskoriste…

Da li ste poznavali nekog od Teslinih biografa?

Ne. Biografi Teslini su prilično, kako da kažem, daleko od njega. Nijedan mu nije sasvim blizak. On je imao dva-tri prijatelja pisca koji su bili njegovi intimni prijatelji, ali ono što je o njemu napisano, to je skoro uvek iz druge ruke. Tehnički je tačno ono što biografi daju, jer imaju njegova dela koja mi još nismo izdali. Do dan-danas nemamo sabrana dela Nikole Tesle. Imaćete sada sabrana dela Miloša Crnjanskog, a mnogo bi važnije bilo da imate sabrana dela Nikole Tesle. Eto, vidite, mi ni to nemamo!

Ali u svakom slučaju dela njegova, to što je napisao naučnjak, bez obzira na one strašne tajne za koje još ne znamo šta bi s njima, pa da ih je mogao da ostvari da je bio u svom narodu… Hoću da pokažem da čovek koji napusti svoju zemlju i koji živi u tuđem strašnom i velikom svetu – ne može biti srećan. Sve što je Tesla doživeo tamo, to je jako žalosno, a za to nisu krivi Amerikanci.

To nije nikakva optužba na Ameriku. Tesla je, naprotiv, voleo Ameriku i u nju je otišao s idealom. Uostalom, u to doba je ceo svet imao za ideal Ameriku kao simbol slobode i zemlje gde može “lako da se dođe do zarade”… Slika je, međutim, bila sasvim drugačija. Ta borba našeg čoveka koji uvek ode u inostranstvo i koji u inostranstvu stvori nešto, a ne kod svoje kuće, to je nešto što je privlačilo i njega.

Podaci o mogućim Teslinim ljubavima i svim pismima koje je pisao… nemaju mnogo mesta u drami Tesla.

Da li su Vam koristili podaci koje su Vam, kako ste i sami rekli, slali prijatelji iz Amerike?

Jesu. Bili su to, međutim, samo podaci o intimnom životu Teslinom. Bili su to podaci uglavnom o najluđim vrstama svađa među emigrantima. Pupin, koji je profesor Univerziteta i koji je bogat i veliki čovek, doveden je do takvog ludila, raznim trikovima, da je razbio vrata jedne redakcije i iz revolvera pucao u bravu. Možete misliti: usred Amerike! Zatim je pokupio sve gadosti koje je trebalo štampati. To je jedna takva tragikomedija koju smatram za jednu od najvećih tema, samo kada bi čovek hteo da je obradi. To ne spada u literaturu, niti ima veze sa komadom: to uopšte nisam upotrebio. A što se tiče podataka o privatnom životu Teslinom, oni su uglavnom iz doba kada je Tesla već bio klonuo…

Bonus video: