VODIČ ZA UŽURBANE: Knjige koje sam pročitao u centrifugi života 2019. godine

Često se priča o tome kako treba čitati knjige što je više moguće. Razlozi su razni.

Život je s knjigama zabavniji: čovek je širi u shvatanju sveta, rađaju se nove ideje, proširuje se vokabular, lakše se podnosi samoća, mašina konzumerizma teže nas uvlači u svoju centrifugu, unapred znamo sadržaj hit filmova jer su skoro svi snimljeni prema literarnim predlošcima...

Međutim, ubrzani tempo u kojem živimo - posao, deca, društvene mreže, izrovane ulice, promene u prevozu, neregistrovan auto, nedostatak novca, sveopšta letargija, poplava besplatnih serija, pornografija na internetu, vesti & rijaliti programi - ne dozvoljava nam da nađemo vremena, mira i koncentracije da se posvetimo čitanju knjiga, pogotovo ne onih debelih.

Ipak, kome se čitanje s godinama pretvorilo u naviku, kao kod mene (verovatno - nažalost), uvek uspe da pronađe mrvicu vremena, pa makar i s poslednjim atomima snage pred spavanje, da ponešto i pročita.

Stoga sam, izgleda, pozvan da vam preporučim (ili prepričam) nešto od onoga što sam s mukom iščitao u godini koja je za nama.

Pošto znam da ni vi nemate vremena za čitanje, pokušaću da ne udavim sa ovim prikazima, te ću gledati da sve ukratko sažmem, a vas ako nešto od ovoga zainteresuje, možete da prošetate do knjižare i na miru prelistate.

Prvi tom "Vernona Trodona", francuske spisateljice Viržini Depent, u izdanju Booke, sigurno je nešto najbolje što sam pročitao prošle godine. Prava rokerska knjiga u doba auto-tjun muzike, priča o bivšem vlasniku kultne prodavnice ploča koji završava kao beskućnik na pariskim pločnicima, neka vrsta "Rakove obratnice" za novi milenijum, prvi pravi uvid u aktuelno moderno društvo koje pliva u svakovrsnom haosu dok kroz konzumerizam i kulturu bogatih i uspešnih pokušava da maskira gomile nedostataka i opštu dehumanizaciju. Ukratko: sočna pljuvačina po svemu što trenutno postoji! Evo, pre koji dan objavljen je i drugi tom, a na proleće će stići i treći, veliko finale. Preporučujem je svima 40 plus, mada i mlađi mogu da je ukapiraju (ako im mozak nije totalno zabagovao). Šire o ovoj temi OVDE.

Etgar Keret, izraelski mag kratke priče, svakako je ovogodišnji hit. Em su mu u Laguni izašle dve knjige, em je posetio Beograd za Noć knjige, em je dao intervju za Espreso.co.rs (ali i ostale srpske medije). Zbirka priča "Iznenada neko pokuca na vrata" je nešto sa čime bi trebali da počnete da otkrivate njegov uvrnuti, ali spektakularan svet (ako još niste). Njega je teško prepričati, ali porede ga sa Vudijem Alenom i Kafkom, Tarantinom i Almodovarom, pa verovatno na osnovu toga možete zaključiti o čemu se tu, otprilike, radi. Širu sliku možete pronaći u ovom INTERVJUU.

Rumena Bužarovska, makedonska spisateljica mlađe generacije, postala je pravi hit u regionu nakon objavljivanja njene zbirke priča "Moj muž". Žene je obožavaju, muškarci vole da zavire u njene knjige iz, reklo bi se, mazohističkog užitka. Rumena je koncizna, duhovita, aktuelna, moderna, s balkanskim crnjakom u svakom zapletu.

Booka je prošle godine objavila njen novi naslov "Nikuda ne idem", neku vrstu nastavka "Mog muža", kojim je dokazala da je "retka ptica" na ovim prostorima i raskošan talenat.

Isti izdavač je prošle godine objavio i roman najodmetnutijeg španskog autora Raja Lorige, autentičnog rokera među piscima. Raj je, na španski način, ono što je Henk Mudi bio u seriji "Kalifornikacija" - urbani desperados za kucaćom mašinom. Njegov roman "Predaja" je distopijska priča o budućnosti koja bi mogla da se desi.

Nije "Pobesneli Maks", nije ni "Peti element", više je u stilu Hakslija i Orvela, ali na Lorigin način. Čita se lako, nije fraza, i nakon što je završite i dalje vam ništa nije jasno, ali na pozitivan način. Glavna fora je providni grad i pitanje: da li biste živeli u jednom takvom, gde je sve providno i nemate nikakvu intimu?

Booka je takođe objavila i knjigu koja je bila neočekivani hit, tanušni roman "Prodavačica" Japanke Sajake Murate. Ovu knjigu nisam pročitao, ali jeste moja supruga, koja mi je i savetovala da je preporučim za čitanje. Znam samo da se radi, kao što i naslov kaže, o nekoj ženi koja radi kao prodavačica, a da biste imali još neki uvid, imam i ovo: "Keiko Furukura ima 36 godina i tačno polovinu svog života zaposlena je kao prodavačica u mini-marketu. Tu se jedino oseća kao da ima svrhu i po prvi put u životu uklopljena je u svoje okruženje. Prateći ritam svakodnevnih poslovnih obaveza i kopirajući izgled, ponašanje i govor svojih kolega Keiko je gotovo savršeno sakrila svoje nesnalaženje u svetu odraslih i prilagođenih".

Svima onima kojima je muka od modernog društva i praćenja trendova preporučujem uvek sjajnog Erlenda Lua u izdanju Geopoetike. Njegov novi roman "Životinje u Africi" priča nam o tome šta se desi kad ljudi na Zapadu polude o hipsterisanja i političke korektnosti pa odluče da potraže smisao života na egzotičnoj destinaciji koja će ih izdeformisati još više...

Onima koji nisu toliki ljubitelji knjiga, jedan drugačiji predlog. Kolor izdanje Dilana Doga (Veseli četvrtak) pod naslovom "Mater Dolorosa". Nisam neki stručnjak za stripove, osim što volim da ih čitam, ali koliko sam ukapirao ova epizoda je zanimljiva i zbog toga što je scenario za nju pisao novi glavni urednik Dilana Doga, Roberto Rekioni, legitimni naslednik tvorca ovog sjajnog serijala Ticijana Sklavija.

Pored odličnog crteža Điđija Kavenaga, reč je i o spektakularnoj priči o Dilanovim, ali i demonima svakoga od nas: o smrti, ženama, majkama, životu, umu, očevima, bajkama, ukletim jedrenjacima i smislu postojanja. Dakle, opšte ludilo. Dve žene se bore za njegovu dušu, jedna je majka, a druga... Druga je Ona Druga. Prava priča za sve muškarce, možda shvate još nešto što nisu znali o sebi i svojoj vrsti.

Uživajte...

Ako možete.

BONUS VIDEO:

Srećna Nova 2020. godina Adria Media Group