damir karakaš o sebi
SVIRA PASULJU NA HARMONICI DOK SE KUVA I ĆERKAMA DAJE BIZARNE SAVETE: Upoznajte NAJČUDNIJEG balkanskog PISCA
Sjajan je taj samostanski mir, ali s obzirom da sam kucao na pisaćoj mašini, poprilično sam ga remetio. Mislim da su fratri odahnuli kada sam otišao
Pisac Damir Karakaš, rođen pre 51 godine, u Lici otkriva kako inspiraciju za svoje priče pronalazi u rodnom kraju, što je slučaj i s novim romanom "Proslava" (koji je nedavno objavljen i u Srbiji zahvaljujući izdavačkoj kući Booka), a majstor je u kuvanju pasulja, kojem svira harmoniku da bude mekši i ukusniji.
Odakle ideja da roman "Proslava" delimično pišete u samostanu na Cresu?
- Dobio sam mesečnu stipendiju i mogao sam birati ostrvo, izabrao sam Cres. Za priču koju sam napisao dobio sam 500 evra, a za taj novac roditeljima kupio u Lici drva za celu zimu.
Je l' vam se svideo samostanski život?
- Sjajan je taj samostanski mir, ali s obzirom da sam kucao na pisaćoj mašini, poprilično sam ga remetio. Mislim da su fratri odahnuli kada sam otišao.
Da li je uvek potreban mir za pisanje?
- Nije. Imam troje dece, dvoje malih, koji skaču po meni, čupaju me, lupaju na vrata, ali meni ništa ne smeta. I žena se čudi kako mi uspeva.
Kada najradije pišete?
- Rano ujutro. Tada uvek vidim sliku svog oca kako u praskozorje odlazi s motikom u polje.
Da je ikada objavite, kako biste nazvali autobiografiju?
- Pobedili smo, bež’mo!
Može li se živjeti od pisanja?
- Objavio sam deset knjiga, neke su mi i prevedene na strane jezike, predstave mi igraju u pozorištima, trenutno dve u Zagrebu, u Kerempuhu “Blue Moon”, u Gaveli “Sećanje šume”, pa mogu. Dobro mi se prodaju i knjige, zadnja “Sećanje šume” prodata je u sedam hiljada, to je kao da u Nemačkoj prodate sedam miliona. Dobio sam za nju i književnu nagradu Fric od deset hiljada evra.
Koji vam je najdraži književnik?
- Ima ih puno. Možda Kafka.
Često citirate Ivu Andrića…
- Jedan od najvećih u svetu, stalno ga treba čitati. Kao i Krležu. To su književne gromade. Treba čitati i druge pisce, ljudi koji ne čitaju, njima fali jedna dimenzija.
Šta se čitali kao klinac?
- Čovek iz mog sela donosio je u klozet ruske i francuske klasike, umesto WC papira, pa sam mu ih krao i čitao u šumi čuvajući stoku. Pročitao sam najkraće izdanje Ane Karenjine, imala je samo pet strana.
Koji vas kuućni posao najviše opušta?
- Volim da kuvam pasulj pa mu dok krčka sviram na harmoniku da bude bolji. To opušta i mene i pasulj.
Kao otac tri ćerke, koliko ste naučili o ženskom načinu razmišljanja?
- Mnogo. Ali dajem i ja najstarijoj ćerki, koja završava Filozofski fakultet u Zagrebu, neke savete, jer su ove dve još male. Dakle, ako momak neće da ti opere WC šolju, ćao.
Vozite li auto?
- Ne. Pešačim.
Studirali ste poljoprivredu, pravo, novinarstvo te francuski jezik na Sorboni? Koji od tih četiri studija smatrate potpunim promašajem?
- Nijedan. Ma trebalo bi možda i pet života da čovek shvati za šta je stvoren u životu.
Šta ste najluđe doživeli kao novinar crne hronike u jednim dnevnim novinama?
- Bilo je svega. Jednom su na mene pucali. Samo su još u ratu pucali na mene.
Koji vam je životni moto?
- Navek živi ko zgine pošteno.
BONUS VIDEO:
BIKOVIĆ SE POJAVIO NA ZEMUNSKOJ PIJACI I NAPRAVIO HAOS: Evo šta je Miloš radio među tezgama! (KURUR TV)
(Espreso.co.rs/Gloria.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!