ALEKSANDAR BEĆIĆ: U Srbiji se pišu previše dobri romani da bih iz nje odlazio

Majstore, dugo me nešto nije zakovalo za stolicu kao što je to uradio tvoj roman (Vlada Arsić, pisac o “Prvom činu”)

Posle dva romana koja su naišla na odličan prijem publike (“Svi naši razvodi i ostale porodične priče” i “Evo zašto te volim”), naš bivši kolega, Aleksandar Bećić objavio je nedavno i svoj treći roman: “Prvi čin”.

ESPRESO: Tvoja prva dva naslova bila su obojena detaljima iz tvog života, a publika ih je doživljavala kao ispovednu prozu punu ljubavi i iskrenih emocija. Mila Milosavljević, naša poznata književna kritičarka te je nazvala Tonijem Parsonsom srpske književnosti. Otkud onda “Prvi čin”, teško delo, roman koji ima elemente trilera?

- Kompliment koji mi je dala Mila bio je zaista veoma značajan, a (bez lažne skromnosti), sudeći po reakciji publike i opravdan. Međutim, bilo je krajnje vreme da napišem i roman kao što je “Prvi čin”, o onome što nas okružuje i opterećuje u poslednjih 30 godina. Roman o ratovima, razočaranjima i lavirintu tranzicije.

ESPRESO: “Prvi čin” objavila je izdavačka kuća “Ammonite Books”, koja u poslednje vreme na sebe skreće pažnju veoma kvalitetnim naslovima.

- “Ammonite” je izdavačka kuća koja je bila poznata i priznata kao sigurno utočište za kvalitetne bendove kojima se poklanja malo medijske pažnje. Na moju sreću, pre par godina odlučili su se da krenu i u izdavanje knjiga. Ponosan sam na činjenicu da je “Prvi čin” objavljen uz romane i zbirke priča Jelene Ćuslović, Anje Mijović, Aleksandre Cimpl, i nadasve Gorana Stojičića, koji je svojom zbirkom “Besani” i romanom “Slučaj Danil Harms” pomerio standarde modernog srpskog stvaralaštva.

ESPRESO: “Prvi čin” je, kao što si i sam rekao, roman o ratovima, razočaranjima... Ima li i u njemu elemenata autobiografije?

- Ako uzmemo u obzir da je glavni lik u romanu novinar, onda... Zaključite sami (smeh)... Šalu na stranu, “Prvi čin” je roman koji će mnogi u ovoj zemlji doživeti kao biografski. To je roman o onome što smo proživeli i što, po mom mišljenju, ne smemo zaboraviti.

ESPRESO: Tvoj roman grafički je oblikovao jedan od najvećih svetskih dizajnera, Slavimir Stojanović Futro. Kako je došlo do te saradnje?

- Kada su me u “Ammonite Books”-u pitali šta mislim o toj ideji iskreno sam bio oduševljen. Naročito nakon što sam nekoliko dana pre toga pročitao njegov roman “Devet” koji je objavio za istu izdavačku kuću.

ESPRESO: Kakva je reakcija publike na tvoj treći roman?

- U narednih nekoliko nedelja obići ću više gradova u Srbiji na svojevrsnoj turneji i to mi govori da je roman već došao do svojih čitalaca. Mnogo mi je značilo što je jedan od recenzenata, naš proslavljeni pisac i ujedno kolega novinar Vlada Arsić, rekao “ Majstore, dugo me nešto nije zakovalo za stolicu kao što je to uradio tvoj roman”.

ESPRESO: Dobar deo karijere proveo si u medijima, a godinama smo radili zajedno pod istim krovom. Vraćaš li se u novinarske vode?

- Sa našim poslom ti je kao i sa nekim drugim zanimanjima: jednom novinar - uvek novinar. Sa redakcijom ili bez nje - svejedno je.

ESPRESO: S obzirom na to da si već radio u inostranstvu, da li ćeš i ti otići negde preko granice?

- S obzirom na to da sam već oduvao 50. svećicu na torti, čisto sumnjam. Uostalom, u ovom i ovakvom okruženju inspiracije je na pretek. U Srbiji se pišu previše dobri romani da bih to menjao sa nekom dosadnijom sredinom.

“Prvi čin” je, kako je najavljeno, roman kojim otvaraš “Balkansku trilogiju”.

- Nakon “Prvog čina” sledi roman “Treća komanda”, čija je prva verzija već završena i sad prolazi kroz proces “peglanja”, pročišćavanja teksta. To je roman o ljudima koje smo zaboravili i o ljudima koje nismo smeli da zaboravimo. Poslednji deo trilogije, koji u ovom trenutku postoji samo u formi koncepta, nosi radni naslov “Finale”. Kad će oni biti objavljeni - još ne znam. Mislim da će “Prvi čin” dosta dugo živeti među čitaocima.

BONUS VIDEO: PAVLE POPOV: Možeš da me staviš u simfonijski orkestar, ili u avangardni ili džez bend, uvek ću se snaći (VIDEO)

(Espreso.co.rs)