VLADIMIR TABAŠEVIĆ dobitnik NIN-ove nagrade za knjigu ZABLUDE SVETOG SEBASTIJANA

Vladimir Tabašević je rođen 1986. u Mostaru pod punim imenom Bošnjak Tabašević Vladimir. Studirao je filozofiju u Beogradu.

Objavio je knjige poezije "Koagulum" (2010), "Tragus" (2011), "Kundak" (2012), "Hrvatski kundak" (2014).

Zastupljen je u pregledima i izborima savremene poezije: "Prostori i figure" (Službeni glasnik, 2013), "Restart" (Dom kulture studentski grad, 2014), "Troje"(Samizdat, B92, 2016).

Njegov prvi roman "Tiho teče Misisipi" (Studio Znak, 2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu.

Osnivač je i jedan od urednika internet časopisa Prezupč, koji se bavi pitanjem klasnih odnosa u društvu.

Dobitnik je regionalne nagrade za priču "Rat", u okviru Biber festivala i nagrade "Mirko Kovač" za najbolju knjigu mladog autora.

Živi u Beogradu.

U najužem izboru za 65. NIN-ovu nagradu bili su i romani: "Prekasno" Branke Krilović, "Odustajanje" Jelene Lengold, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović i "Beogradski trio" Gorana Markovića.

O finalistima je odlučivao žiri koji čine Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović.

Prema oceni kritike Tabašević u nagradjenom romanu uzimajući u podtekst priču o Svetom Sebastijanu, vodji pretorijanske garde koja je progonila hrišćane, problematizuje fenomen žrtve i i zablude o njoj. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja stalno preobražavaju. U obrazloženju žirija piše da je se "svojim trećim romanom Vladimir Tabašević vraća samosvojnom izrazu koji je ponudio u knjizi "Tiho teče Misisipi", pa čak i njenim temama-ratnoj traumi, odnosu sa majkom, samoćama.

"Sada se kao zreli pisac koji vlada jezikom i pričom bez priče , atmosferom i složenim motivima, potpuno predaje kontrolisanom jezičkom delirijumu. Tabašević menja perspektive i tehnike, da bi jezičke krhotine iz prvog dela teksta u drugom prikupio u slagalicu - priču koja će nam, na kraju, umesto izlaza ponuditi u novi jezički i egzistencijalni lavirint" piše u obrazloženju žirija. Tabašević se zahvalio žiriju na lepim rečima o njegovoj književnosti. "Ova nagradama mi pre svaga znači kao podsticaj da se književnošću vredi baviti...Od sada imam veliki razlog da se bavim književnošću na način kao što sam to činio do sada. Nagrada je za mene predstavlja veliko ohrabrenje" kzao je Tabašević. Mladi, talentovani pisac naglašava da je prestao da se nada nagradama jer je shvatio da je beznadežnost poslednje uporište u način nadanja. "Iz te pozicije je lakše stvarati, a nagrade dodju ili ne dodju usput. Nagrada stignu kao vrsta potvrde da je naša suštinska beznadežnost opravdana." kazao je Tabašević.

Na pitanje Tanjuga da li će nova konfornija situacija uticati na njegovo stavralaštvo, nagrađeni autor kaže da je tema njegovog romana zapravo fiksacija na žrtvu i pitanje da li udobnije okolnosti kompromituju naš doživljaj sveta. "U velikoj meri ja sam protiv tog mita, jer verujem da udobnije okolnosti ne mogu da se u odraze na suštinskim stvaralaštvom. Ne verujem da će Ninova nagrada značajnije odraziti na moju književnost. Moj književno - teorijski interes je polje istraživanja. Nagrade su važne ako dolaze usput, a nikako ako su cilj autora. Sada imam tu vrstu slobode i relaksiranosti da idem tamo gde sam se sa nekom vrstom ustručavanja uputio. To je pre svega istraživanje jezika i književnosti" kazao je Tabašević. Upitan kako iz pozicije njegove generacije gleda na višak istorije koja se kod nas odigrava, Tabašević kaže da ima osećaj da smo zaključani u odredjenom istorijskom trenutku iz kojeg nikako nismo u stanju da izadjemo. "Postoji neka prislia da se generacija kojoj pripadam drži u nekoj vrsti istoriskog momenta koji je već minuo, ali se iznova potencira. Primer za to su medjunacionalne tenzije koje se po potrebama isprovociraju kako bi generacije koje u svom realnom životnom iskustvu nemaju proživljeno takvo iskustvo bile prinudjene da to žive" kazao je Tabašević i dodao da se junaci njegovog romana praktično sećaju jer im ništa drugo nije ostalo. "Sećaju se rata i nadaju se da se sve to što se zaista dogodilo, kao što je brutalni rat, zapravo nije dogodilo" kazao je Tabašević.

Prethodni laureat NIN-ove nagrade je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija".

BONUS VIDEO: Dejan Atanacković o NIN-ovoj nagradi i novoj knjizi

(Espreso.co.rs/RTS/Agencije)