METASTAZE SAJMA KNJIGA: Od ANDRIĆA i KRLEŽE do KIJE, LEE i ŠEKIJA

Prvi jugoslovenski sajam knjiga održan je 1956. godine na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita.

Prisustvovali su mu najznačajniji književnici zemlje, među kojima i Ivo Andrić i Miroslav Krleža. Izloženo je oko 12.000 knjiga svih jugoslovenskih izdavača, ali i izdavača iz Austrije, Čehoslovačke, Holandije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Italije, Kine, Mađarske, Istočne i Zapadne Nemačke, Poljske, Rumunije, SAD, Sovjetskog Saveza i Švajcarske.

Naredne, 1957. godine, Sajam je preseljen u Beograd, u kojem je završena izgradnja modernog sajmišta. Knjige je izložilo oko 60 domaćih i 36 stranih izdavača, iz 16 država Evrope, Amerike i Azije. Dogovoreno je da Međunarodni sajam knjiga traje šest dana.

Sajam je održan krajem oktobra u Hali III Beogradskog sajma. Prvi Beogradski sajam knjiga otvorio je Rodoljub Čolaković, tadašnji potpredsednik SIV-a.

Tokom više od pola veka postojanja gosti sajmi bili su najpoznatiji domaći autori i dobitnici raznih nagrada, ali i gosti iz inostranstva među kojima su Erika Džong, Nacuki Ikezava, Klaudio Magris, Ljudmila Ulicka, Čarls Simić, Elizabet Abot, Toni Parsons, Peter Handke, Patrik Beson, Osa Lind, Tanasis Valtinos, Fler Jegi, Giš Džen, Naim Katan, Geir Polen...

Zvezde ovogodišnjeg Sajma bez sumnje su Kija Kockar, Vojislav Šešelj i Lea Stanković, na čijim je promocijama bilo ubedljivo najviše ljudi.

Ova potonja je mlađahna jutjuberka čiju knjigu "Izgradi svoj stil" je objavila Laguna, a za potpisani primerak njene knjige u redovima je čekalo na stotine tinejdžerki.

Šešelj je prodavao svoje mnogobrojne knjige "čudesnih" naslova, a publiku je privlačio mitingaškim forama i svojevrsnim stend-ap nastupima, kako za novinare, tako i za usputne prilaznike.

Što se Kockarove tiče, tu ne bi trebalo trošiti previše reči, jasno je da je ona bila glavna zvezda ovogodišnjeg Sajma sa knjigom kojom je otkrila pikanterije vezane za svoj život u rijalitiju i izvan njega.

Kao i ranijih godina, mnogi su komentarisali ovakve pojave na Sajmu, najviše u negativnom kontekstu, konstatujući da se i praznik za ljubitelje knjige pretvorio u svojevrsan rijaliti, paradu kiča i sveukupno omalovažavanje književnosti. Što, kad se realno pogleda, i nije preterano daleko od istine. Zato je vrlo legitimno zapitati se kuda ide Sajam knjiga i našta će ličiti u bliskoj budućnosti?

Odnosno, da li bi svet ljubitelja književnosti trebalo držati podalje od aktuelnih i reaktuelizovanih zvezda šou programa i Jutjuba, i na taj način se izboriti da ova manifestacija pripada samo onima kojima je prvobitno i bila namenjena, ili treba prihvatiti novu realnost i sajamska vrata širom otvoriti za sve one kojima je književnost usputna stanica na putu do veće popularnosti?

Šta vi mislite?

BONUS VIDEO: KIJIN POTPIS RASPAMETIO JAVNOST! Na Sajmu haos, fanovi opkolili pevačicu! (KURIR TV)

(Espreso.co.rs)