Bosanski pisac otkrio pravu razliku između bosanskog, crnogorskog, srpskog i hrvatskog jezika! KONAČNO NEKO DA KAŽE PRAVU STVAR!

Dževad Karahasan rođen je 1953. godine u Duvnu. U rodnom gradu je završio osnovno i gimnazijsko školovanje. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, studije komparativne književnosti i teatrologije, a u Zagrebu, na Filozofskom fakultetu branio je doktorski rad.

Dugi niz godina radio je u uređivanju sarajevske revije za kulturna pitanje "Odjek". Rat u BiH 1992. godine zatekao ga je na mestu profesora, kasnije dekana Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu. Piše drame, romane, pripovetke, eseje, istoriju i kritiku teatra, a radi i kao dramaturg ili pozorišni reditelj.

Knjiga eseja "Nedoumice", njegovo najnovije ostvarenje, predstavlja izuzetno subjektivne tekstove jedne vrste ispovesti o temama koje su aktuelne i važne za vreme u kojem živimo danas.

- Na prostoru bivše Jugoslavije se već tridesetak godina sistematski proizvode prividni problemi o kojima se onda uspaljeno brblja, svađa i peni. Sve se to radi kako se ne bismo bavili stvarnim problemima i kako ne bismo došli u situaciju u kojoj bismo mogli jedni s drugima da razgovaramo kao ljudi. Nama jezik danas ovde uglavnom služi da proizvodimo nesporazume. Sastavljamo Deklaracije o zajendičkom jeziku, pa onda mesecima penimo zbog toga i pravimo se da o tome ozbiljno raspravljamo. Samo čekam kada će neko da otkrije kako jezik ne postoji, pa da se povede žestoka rasprava o toj temi.

Bitno je da se odvoji političko od lingvističkog. Bosanski, crnogorski, srpski i hrvatski su nesumnjivo jedan jezik. Svaka zajednica ima pravo da usvoji standard i da ga nazove onako kako hoće. Jedino zaista bitno pitanje u svim ovim besomučnim svađama je zašto zajednice koje žive u jednoj državi 70 godina nisu uspele da pronađu zajednički standard i ime za jezik kojim govore. To je relevantno pitanje, a tim se uopšte ne bavimo. Ne znam da li ljudi koji kontrolišu javnost na Balkanu to rade po nalogu spolja ili zato što su pobesnjeli, ali znam sigurno da mi u našoj javnosti uglavnom proizvodimo buku koja nam ne da da čujemo svoje vlastite misli - jasan je akademik.

Takođe, ističe da je jedan od najvećih problema s kojima se njegova država suočava svakako odlazak mladih ljudi iz BiH. - Uporna proizvodnja prividnih problema ne dozvoljava nam da se suočimo s vlastitim životom. Ako živite ovde izloženi svim ovim lažima, prividnim problemima, izmišljenim, dogovorenim i konstruisanim svađama, vi u neko doba morate da počnete da se osećate kao ludak. Ne sastajete se sa svojim životom, neko vas uporno uverava da rešava vaše probleme i vi vidite da on laže. U toj situaciji totalne nestvarnosti, situaciji potpuno lažnih i izmišljenih problema ljudi počnu da gube razum i nužno se loše osećaju. Oni više vole da odu, čak i tamo gde će materijalno živeti lošije nego ovde, ali gde će imati mrvu stvarnosti, jer se ovde osjećaju kao miševi na kojima eksperimentišu neke nakaze - kaže pisac bez dlake na jeziku.

Bonus video

Espreso intervju - Eliza Hodža

(Espreso.co.rs/ klix.ba)