SLOBODAN RANĐELOVIĆ: Život i tranzicija srpske LGBTQ zajednice u fotografiji

Slobodan Ranđelović, arhitekta i fotograf srpskog porekla koji trenutno živi i radi u Njujorku, jedan je od gostiju Merlinka festivala koji će biti zatvoren u nedelju uveče, 9. decembra. Ovaj strastveni borac za LGBTQ prava i zaštitu životne sredine, autor je knjige "Lives in Transition: LGBTQ Serbia" u kojoj se kroz fotografiju bavi problemima ove marginalizovane zajednice u našoj zemlji.

Odrastao je u Srbiji, ali je odavde otišao 1996. godine. Kako kaže, bio je odsutan više od 20 godina i hteo je da vidi kako žive ljudi koji se izjašnjavaju kao LGBTQ u našoj zemlji, pa mu je knjiga bila najbolji način da dođe do tih informacija. Na izložbi u Domu omladine, u okviru Merlinka festivala, od 120 slika u knjizi odabrao je da prikaže 22.

Primećuje se da svaka slika u tvojoj knjizi ima duboku pozadinu. Da li su te priče i tebe iznenadile ili je to nešto što si očekivao?

Nikako nisam bio spreman za ovo. Zaista nisam očekivao takve priče. Mislio sam da ću knjigu završiti za šest meseci, što je bio početni plan. Međutim, fotografisanje je trajalo oko godinu i po, a posle mi je trebalo još nekoliko meseci da uradim tekstove. Mogu da kažem da je više puta bilo čak traumatično biti u određenim situacijama sa ljudima koje sam fotografisao. Jer skoro svako u knjizi ima život koji liči na protok. Tamo gde su bili pre dve godine kada sam počeo da ih slikam, nisu više. Zbog toga se knjiga i zove "Životi u tranziciji".

Da li je krajnja poruka knjige optimistična?

Iskreno verujem da jeste. Nisam hteo da ova knjiga ima pristup koji je skandalozan ili provokativan. Želeo sam da se akcenat stavi na porodicu, humanost, ljudska prava, rod i seksualnu orijentaciju.

Vidi se da poseduješ veliko interkulturno iskustvo. Koja je najveća razlika koju primećuješ između LGBTQ kulture ovde i na Zapadu?

To je, pre svega, podrška od strane porodice. U Srbiji skoro nijedna osoba sa kojom sam radio nema apsolutno nikakvu podršku od svoje porodice, ili su prekinuli kontakt. To je LGBTQ osobe stavilo u jedan kolosek koji vodi ka nezadovoljstvu. Po mom mišljenju, ti porodični problemi proističu upravo iz ovdašnjeg društva. U Srbiji je još uvek bitnije šta kaže komšija od zdravlja i sreće sopstvene dece, nažalost.

Kako vidiš LGBTQ zajednicu u Srbiji kroz 15 godina?

Ako pogledamo kako je bilo pre 20 godina kada sam otišao odavde, stvari su se neverovatno promenile. U to vreme nije postojala nijedna LGBT ustanova ili organizacija, niko se nije bavio LGBT pravima. Postojao je samo jedan mali kafić i to je bilo sve. Stvari su se izuzetno promenile. Mislim da je aktivizam još u fazi razvoja, još uvek postoje zabranjene teme, ali mislim da će se za 15 godina sve to pročistiti. Tada u Srbiji očekujem istopolone brakove i usvajanje dece od strane LGBT porodica.

Šta misliš o ovogodišnjoj posećenosti Merlinka festivala i o reakciji publike?

Primetio sam da su ljudi jako zainteresovani. Biće malo teže da mi postavljaju pitanja, jer knjiga još nije objavljena. Poslao sam oko 50 kopija knjige, ali su zadržane na granici.

Da li misliš da fotografija ostavlja veći utisak na naše stavove od drugih medija?

Mislim da je film i dalje najmoćniji medij. S druge strane, fotografija u kombinaciji sa pisanim tekstom može u ogromnoj meri da promeni mišljenja. Iskreno se nadam da će moja knjiga uticati na to kako ljudi sagledavaju LGBT zajednicu. Jedan od najvećih razloga stvaranja knjige bio je da ljudi shvate da je naša priroda raznolika i da je to jako pozitivna stvar.

BONUS VIDEO: Bojana Stamenov na otvaranju Merlinka festivala u Domu omladine Beograda

(Emilija Spasojević / Espreso.co.rs)