GOTJE SVOJOM IZLOŽBOM MIRI EKSTREMNE RAZLIČITOSTI: Odmor od gluposti i beznačajnih stavova

Evropska premijera izložbe „Ljubav je ljubav: Radost venčanja za sve – Žan Pol Gotje“, otvorena je 28. novembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu .

Posetioci mogu uživo da pogledaju izložbu uz poštovanje svih epidemioloških mera, u malim i strogo kontrolisanim grupama, budući da se ulaznice prodaju u vremenskim slotovima.

Posetioci koji nisu obezbedili karte za izložbu, koja će trajati do 14. februara, to mogu učiniti preko servisa Ticket.rs ili na biletarnici Muzeja.

Žan Pol Gotje bio je zaštitno lice MTV-a, voditelj popularne emisije EuroTrash, modni kreator, omiljeni kreator Madone i brojnih drugih svetskih zvezda, a sada se predstavlja izložbom neobičnih venčanica - Ljubav je ljubav: Radost venčanja za sve. O čemu govori njegova postavka i koju poruku šalje, pitamo direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Viktora Kiša, koji kaže:

- On kao pripadnik gej populacije ne šalje samo poruku ravnopravnosti seksualnog izražavanja, on ovom izložbom miri sve ekstremne različitosti i diskusije na tu temu. Šalje poruku da je umoran od gluposti i beznačajnih stavova.

Prašinu je podigao podatak da se na toj izložbi nalaze venčane haljine i za muškarce i trans-seksualce, zašto je to tačno problem, obzirom da je reč o umetničkom projektu?

- Ne želim o tome ni da mislim jer me umara sopstveno razmišljanje o tome.

Da li je to zaista umetnički projekat ili prosto fundus-revija čuvenog kreatora?

- To je umetnički projekat, a to niko neće saznati ako ne dođe na izložbu.

Iako je ova izložba organizovana u najvećim i najprestižnijim svetskim muzejima, kod nas je to izazvalo otpor. U čemu je problem da se pogleda i nešto drugačije?

- Ljudi sa ovog prostora su skloni kritici. Lakše je sesti na balkon nego spremiti predstavu.

Misliš li da je Srbija postala vrlo konzervativno društvo u odnosu na ono koje smo bili krajem osamdesetih? I ako jeste, zašto je to tako?

- Osamdesetih je u centru Beograda postojala rupa, demija, Akademija, mesto koje je prštalo od umetnosti. Devedesetih godina je neko ogromnom gumicom neprimetno i nesankcionisano izbrisao sećanje na slobodu, opredeljenost, progresivnost. Ta rupa postoji i dan danas.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Dejan Katalina)