Svetski poznata konceptualna umetnica Marina Abramović doba izolacije provodi u Austriji i čeka da se obnovi avio saobraćaj kako bi se vratila kući u Njujork, a za podkast portala "Art njuzpejper" kaže da pandemija virusa Covid 19 ni najmanje nije poremetila njen život.
Premijera "Sedam smrti Marije Kalas" koju je Abramović režirala u Minhenu odložena je za septembar, dok je velika retrospektivna izložba o njenom radu u Kraljevskoj akademiji u Londonu otkazana i pomerena za sledeću godinu.
Abramović je istakla da živi kao nomad koji putuje iz grada u grad.
"Svaka hotelska soba je moj novi dan, a moje telo je jedino mesto sa kojim se poistovećujem. I kada je sve u redu, radim u izolaciji. Ova pandemija je samo promenila moju komunikaciju sa ljudima, a nikako moj način života. Sada je prilika da šaljemo telepatske poruke prijateljima", kazala je Abramović.
Ona je podsetila na vreme Drugog svetskog rata, kada su svi slikali užase, dok je Anri Matis slikao cveće.
NE PROPUSTITE
"To je bila odlična reakcaja na sve te užase. Nije stvar u tome da klonemo duhom i prebrojavamo koliko je ljudi umrlo širom sveta, sada je pitanje kako podići ljudski duh", konstatovala je Abramović.
Za nju nema dileme da veliki broj ljudi živi u strahu.
"Neodoljivo je da ljudi veruju u organizaciju svojih života na duge staze. Da unapred znaju šta će im se desiti sve do smrti. Naravno da nam je ova pandemija pokazala da je to nemoguće. Volim neizvensnost i verujem da ljudi moraju da nauče da žive ovde i sada i da razmišljaju o sadašnjosti kao o jedinoj pravoj realnosti koju imamo. Uvek postoji mogućnost da nam udar nekog asteroida odnese sve za nekoliko minuta", kazala je Abramović.
Prema njenim rečima, tržište više neće biti dominantno u sferi umetnosti u doba ekonomske krize koja će uslediti nakon suzbijanja pandemije u celom svetu.
"Ima divna knjiga o Peti Smit i Robertu Mejpltorpu, priča o tome kako su živeli zajedno, sedamdesetih, kada su umetnici stvarali jer su morali, to je bio jedini način da izraze sebe. Nikad nisu ni sanjali da će njihov rad postati roba. Živeli su za umetničko stvaranje. To vreme govori o čistoj, nevinoj, iskrenoj umetnosti. Nakon toga je umetnost postala roba. Sada prodajemo Modiljanija, koji, među nama, čak i nije bio toliko dobar slikar, za 157 miliona", kazala je Abramović.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Agencija)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
