Dve nove izložbe od prvog avgusta u Kulturnom centru Beograda

Kulturni centar Beograda otvara dve nove izložbe u četvrtak 1. avgusta sa početkom u 20.00. U Galeriji Artget otvara se izložba BRANIBOR DEBELJKOVIĆ, LICA.

Majstor fotografije, nosilac titula EFIAP (Ekselencija Međunarodnog saveza fotografske umetnosti, franc. Excellence Fédération Internationale de l’Art Photographique), umetnik sa više od dvesta samostalnih i kolektivnih izložbi, profesor na FDU od 1976. do 1983, istoričar i teoretičar fotografije sa više od stotinu članaka – Branibor Debeljković (Priština, 15. april 1916 ̶ Montreal, 13. jul 2003) je zauzeo mesto vodeće ličnosti u srpskoj fotografiji druge polovine XX veka.

Brojka od više hiljada fotografskih dela najubedljivije svedoči o kakvom je pregnuću reč. Ovaj impresivan podatak, uobičajeno, uzrokuje poteškoće u odabiru fotografija za izložbu, međutim, u ovom slučaju, nije ih bilo, jer je prof. Debeljković sam načinio izbor fotografija, tematski se nedvosmisleno opredelivši za portret i to portret koji je u njegovom opusu nastajao više od pedeset godina.

Nažalost, prof. Debeljković nije dočekao i da postavi svoju poslednju izložbu, ali nam je ostavio koncipiranu tako da je lako preuzmemo.

Sve izložene fotografije pripadaju kolekciji profesorove unuke Milene Debeljković, koja je pohranjena u Narodnoj biblioteci Srbije, u Fondu celine biblioteke i legati ̶ Legatu Branibora Debeljkovića. Izložbu prati obiman katalog sa reprodukcijama svih izloženih portreta koje prati autorov detaljan opis načina njihovog nastanka (samo nekoliko nema opise) i uvodnik Neke lične refleksije, kao i tekst Dragice Vukadinović Evropa kao bolest.

Brojka od više hiljada fotografskih dela najubedljivije svedoči o kakvom je pregnuću reč. Ovaj impresivan podatak, uobičajeno, uzrokuje poteškoće u odabiru fotografija za izložbu, međutim, u ovom slučaju, nije ih bilo, jer je prof. Debeljković sam načinio izbor fotografija, tematski se nedvosmisleno opredelivši za portret i to portret koji je u njegovom opusu nastajao više od pedeset godina. Dakle, od ranih radova, preko zrelog doba, do poznih godina – od prvog portreta Mladost, zapravo portreta njegovog druga Egona Frančevića, iz 1938, preko portreta Dada Đurića, možda prvog beogradskog hipika, iz 1950, do Iskušenika iz Hilandara u dotrajaloj rizi, inače diplomiranog ekonomiste, iz 1986. godine. Nažalost, prof. Debeljković nije dočekao i da postavi svoju poslednju izložbu, ali nam je ostavio koncipiranu tako da je lako preuzmemo. Sve izložene fotografije pripadaju kolekciji profesorove unuke Milene Debeljković, koja je pohranjena u Narodnoj biblioteci Srbije, u Fondu celine biblioteke i legati ̶ Legatu Branibora Debeljkovića.

Većina izloženih fotografija praćena je detaljnim opisom načina njihovog nastanka (samo nekoliko nema opise), koje je zajedno sa uvodnikom Neke lične refleksije i tekstom Dragice Vukadinović Evropa kao bolest sačuvao profesorov sin inž. Dušan Debeljković. Ove poduže legende treba shvatiti kao da profesor naglas, pred nama, razmišlja i govori nam šta ga je navelo da ih snimi baš tako kako ih je snimio, podsećajući nas da su sličnost i fotogeničnost važni elementi jednog portreta ali ne i bitni, osim možda za one portrete koji treba da se dopadnu.

Prof. Branibor Debeljković je, naime, sve vreme višedecenijske karijere nastojao da brani i odbrani autonomiju fotografskog umeća. Kao na apotekarskoj vagi merio je svaki detalj težeći najčistijem mogućem rezultatu. Tako je svoju fotografiju sačuvao od komercijalnih primesa, ali i od prenaglašenog piktorijalizma čemu su mnogi fotografi težili u želji da im delo bude vrednovano kao umetničko. Branibor Debeljković se za podizanje fotografije na pijedestal umetnosti borio svim raspoloživim fotografskim sredstvima, pa i sredstvima inspirisanim slikarstvom i drugim likovnim disciplinama, što nam najočitije pokazuje portret Prema Rafaelu, iz 1944, modela Micuko kao „replike“ Fornarine. Zato njegovi portreti i danas zrače svežinom, originalnošću i posvećenošću umetničke provenijencije.

Na podršci i pomoći u realizaciji ove izložbe posebno zahvaljujemo porodici Debeljković, Narodnoj biblioteci Srbije, kao i istoričarki umetnosti Dragici Vukadinović.

U Likovnoj galeriji otvara se izložba Marka Stojanovića pod nazivom „Eksteritorije“ koja predstavlja fotografije iz istoimene serije koje beleže paletu ljudskog delanja od Njujorka do Hošimina. Jedan fokus ove serije jesu fotografije zumiranih eksteritorija – urbani ili asocijativni pejzaži koji zrače melanholijom ćorsokaka. Drugi fokus su manji objekti, predstavljeni kao fotografske fusnote, koji slave savremenu ljudsku produkciju. Prikupljanje ovih minijaturnih objekata, od militantnih društvenih igara od Neobičnih memorabilija, za autora predstavlja čin preventivne arheologije. Stojanovićeve „Eksteritorije“ su slika zrelog antropocenog okruženja – portret koji nastaje u trenutku prelaza iz visoke renesanse u manirizam, oslikava mikro devijacije u savremenom blagostanju. „Eksteritorije“ nam predlažu način prepoznavanja skrivenih, često neočekivanih mogućnosti predela, akcija ili predmeta u pejzažu naše svakodnevnice. Svojom opservacijom i postavljenim fusnotama, „Eksteritorije“ takođe seciraju pojmove teritorije (kao funkcije moći), mesta (kao tačke čovekove intervencije) i prostora (kao nosioca mogućnosti svakodnevnog, i šire). A time nas zaista podstiču da prepoznamo i preispitamo eksteritorije u kojima živimo, kao i one koje sami stvaramo.

Marko Stojanović (1982) završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu sa nagradom Art klinike Perspektive IV. Kao predstavnik AUNS boravio je u Lasalle-Sia College of the Arts u Singapuru, kao i na Akademiji umetnosti Univerziteta Verakruz u Meksiku. Samostalno je izlagao u galeriji Remont, U10, galeriji Doma Omladine Beograd; Muzeju savremene umetnosti (Skoplje); Kulturnom centru Kino Šiška (Ljubljana); i mnogim drugim galerijama. Učestvovao je na grupnim izložbama kao što su 48. Oktobarski salon, Beograd; Bijenalu mladih umetnika Evrope i mediterana, Bari, Italija; Mikronarativi, Muzej moderne umetnosti, Sent Etjen, Francuska; La Casa, Mladi srpski umetnici, Galleria d’Arte Moderna Palazzo Forti, Verona, Italija; Iz druge ruke, Paviljon Cvijeta Zuzorić; Young Contemporary Photography, Photon, Ljubljana itd. Dela mu se nalaze u kolekcijama Grada Beograda, Telenor Fondacije, Imago Mundi i drugim. Trenutno je na rezidenciji Homesession u Barseloni.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)