nezadovoljni
Srpski PEN centar traži poništenje Konkursa grada Beograda u kulturi
Od gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla zatraženo je da javno iznese i obrazloži svoj stav o rezultatima i načinu na koji je sprovedena procedura
Srpski PEN centar zatražio je poništenje Konkursa grada Beograda za sufinansiranje projekata u kulturi u 2019. godini, a celokupnu kulturnu javnost pozvao je da zahteva obnovu dostojanstva institucije javnih i transparentnih konkursa za podršku svim delatnostima kulture.
Srpski PEN centar zahteva da se poništi Konkurs grada Beograda za podršku projektima u kulturi, zbog “očigledno štetnih posledica koje je izazvao, netransparentne procedure i formalno-pravnih ogrešenja, kao i da se hitno raspiše novi konkurs koji bi počivao na transparentnoj proceduri, dok bi njegove odluke bile utemeljene isključivo na vrednosti i značaju podnetih projekata”, saopštio je 20. maja Upravni odbor Srpskog PEN-a.
Srpski PEN zatražio je i da Sekretarijat za kulturu Beograda objavi imena članova komisija koje su predložili odluke o raspodeli sredstava, kao i obrazloženja donetih odluka. Takođe, od gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla zatraženo je da javno iznese i obrazloži svoj stav o rezultatima i načinu na koji je sprovedena procedura Konkursa grada Beograda za podršku projektima u kulturi.
Prema navodima Srpskog PEN centra, rezultati gradskog Konkursa pokazuju “očigledan politički intervencionizam u pitanjima kulture, jer počivaju na netransparentnoj proceduri, arbitrarnim odlukama i podsticanju projekata i organizacija koje ne ostavljaju nikakav trag u kulturi Beograda”.
“Umesto da bude instrument kulturnog razvoja i da podstiče raznovrsnost i standarde kulturnog života u Beogradu, gradski Konkurs za podršku projektima u kulturi već nekoliko godina beleži ozbiljne promašaje”, naveo je Srpski PEN centar 20. maja u saopštenju povodom rezultata Konkursa na kojem nijedan njegov projekat nije podržan već treću godinu zaredom.
Navodeći da odluke gradskih konkursnih komisija “u najvećem broju slučajeva ne održavaju realno stanje beogradske kulturne scene”, Srpski PEN centar konstatovao je da, naprotiv, ukazuju na “namerno zaobilaženje nekih delatnosti čini da su te odluke suštinski usmerene protiv interesa savremene beogradske i srpske kulture”.
“Oni koji učestvuju u takvom odlučivanju, bilo kao članovi komisija, bilo kao predstavnici Sekretarijata za kulturu i uprave grada Beograda, biće po tim odlukama upamćeni”, konstatovao je Srpski PEN centar.
Rezultati gradskog Konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi u 2019. godini predstavljaju, kako je navedeno, “samo jedan primer kako su mnoge relevantne asocijacije, reprezentativne po svom radu u kulturi, izložene sistematskoj marginalizaciji”.
Srpski PEN centar naglašava da “nikada ne bi protestovao protiv bilo koje odluke nekog nadležnog organa, čak i kada bi je smatrao nepravednom ili neutemeljenom, ukoliko bi podrška bila data nekom drugom relevantnom i za savremenu kulturu značajnom projektu. Ali marginalizacija vrhunske kulture, uz podsticanje projekata i asocijacija koje ni na koji način ne doprinose relevantnom savremenom kulturnom životu, ne smeju ostati prećutani”.
Srpski PEN centar podseća da je i ranije upozoravao da su neutemeljene odluke i prolitički protekcionizam duboko štetni po savremenu kulturu i društvo u celini.
“Ako se takav odnos prema kulturi uporno primenjuje godinama, šteta je utoliko veća”, naveo je Srpski PEN centar, dodajući da mali budžet za kulturu pokazuje suštinsko nerazumevanje za nju, a netransparentna raspodela i tako ograničenog budžeta, lišena ozbiljnih kriterijuma, presdtavlja manifest “nipodaštavanja vrhunske savremene kulture, a naročito gušenja nezavisne kulturne scene”.
Analiza Konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda za 2019. godini, koju je obavio nedavno stručni tim Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), ponovo je ukazala na niz propusta i kršenja zakonske procedure. Ponovo je podržan veliki broj projekata “sumnjivih organizacija” u koju spadaju organizacije koje nisu registrovane za oblast kulture, koje su se registrovale neposredno pred konkurs ili one koje su neposredno pred konkurs preregistrovane tako da im kultura postane osnovna delatnost.
Za nešto više od 300 projekata ukupno je odobreno oko 136.6 miliona dinara, što je za oko 20 miliona više nego što je izdvojeno 2018. na osnovu Konkursa, čiji su rezultati izazvali bili burne reakcije u javnosti.
BONUS VIDEO: ANA ĆURČIN: Živimo u vremenu gde se ljudi osećaju sami (VIDEO)
(Espreso.co.rs / SEEcult.org)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!