ŠTA VRANJANCIMA NAJVIŠE SMETA U SERIIJI "NEČISTA KRV"? Dali su svoj sud, NIJE U PITANJU GOVOR!
Nečista krv, Foto: Promo

ZANIMLJIVO

ŠTA VRANJANCIMA NAJVIŠE SMETA U SERIIJI "NEČISTA KRV"? Dali su svoj sud, NIJE U PITANJU GOVOR!

Neki ističu i činjenicu da je serija “samo” rađena po motivima dela Bore Stankovića pa da se zbog toga i treba posmatrati kao posebno umetničko delo, a ne porediti

Objavljeno:

Bora Stanković je najveći simbol Vranja, grada u kome danas skoro sve nosi njegovo ime. Vranjanci se s pravom ponose Borom i rado ističu da je jedan od najvećih srpskih pisaca realizma potekao baš iz njihovog grada i, još i više - da je njihov grad svojim pripovetkama i romanima zauvek upisao u istoriju.

Zato možda i ne čudi što su burno reagovali na seriju “Nečista krv” koja je zasnovana na motivima iz dela Bore Stankovića.

Jednima smeta govor koji je, kako kažu, “više beogradski nego vranjanski”. Drugima je problem što serija nije snimana u Vranju već na specijalno izgrađenim lokacijama pored Beograda. Neki idu toliko daleko da, zbog previše “golotinje” seriju upoređuju sa pornografijom.

1 / 6 Foto: Espreso

Ipak, čini se da lokalcima najviše smeta to kako su u ostvarenju prikazane Vranjanke. Jedna od najoštrijih kritičarki serije “Nečista krv” je spisateljica i profesorka književnosti Branka Marković.

- Ja sam toliko ljuta da ne postoji dovoljno dobra opisna rečenica za moja osećanja prema onome što se čini i radi sa predivnim Borinim delom i njegovim likovima koji su Vranje predstavili u tradicionalnom i domaćinskom svetlu gde je žena bila ravna ikoni i toliko zloupotrebljavana od jutra do mraka jer je bila poput najodanije sluškinje u svojoj porodici a od tolikog posla i muka, briga - nije imala vremena ni da misli o svojim pravima a kamo li 24 sata da razmišlja o fizičkom zadovoljstvu - ističe profesorka, a prenosi Vranjenews.

Ona smatra da su svi Borini likovi u seriji zloupotrebljeni i da su im date radnje, razmišljanja i osećaji kojih bi se i Bora postideo iako je izdaleka pisao o “nečistoj krvi” (snohačenju, rodoskrvnuću), nazadnoj pojavi karakterističnoj za celu Srbiju, a ne samo za staro Vranje.

- Zamislite vi to, Srbija čekala da vidi kako se vranjske devojke, udovice i žene gole "frljav" u postelje svojih gazdi i adžija i po "cel d'n misliv na onej rabote" - objašnjava Branka Marković koristeći lokalni dijalekt.

Profesorka zamera i to što je serija spojila mnoge likove iz Stankovićevih dela i povezala ih kao pripadnike jedne porodice, a na svom Fejsbuku je đake pozvala da ne gledaju “Nečistu krv” jer “nije autentična”.

- Znate, ja jesam za kreativnost i slobodu delanja u bilo kojoj umetnosti. Ali, do granice koja počinje da baca neistinu i tamnu senku na moral nekog čoveka ili čitavog entiteta, zajednice poput vranjskog življa 19. veka i ranije koje je poštovalo red, gde svekar nije bio svodnik te je prodavao i pozajmljivao Arnautima i Turcima svoje snaje i majke svojih unuka, gde se Cona ubija jer zatrudni sa seoskim učiteljem, gde je Koštana samo neiskvarena Ciganka talentovana za pesmu, gde muževi Vranjanci ne šalju žene u manastire (to su radili na engleskom dvoru, posebno dinastija Tjudor, ne vranjski trgovci i domaćini) ne moji Vranjanci kod kojih je tradicija da su im kandila danonoćno gorela na grobovima najdražih i gde se slava pripremala mesecima ranije, gde su dimije nosile samo adžijske ćerke (radi tafrenja i pokazivanja društvenog statusa sa svilom iz Carigrada) ne i Vranjanke iz gradskih vranjskih kuća koje su nosile duge crne suknje i jeleke, gde su porodica, sram, čast i dostojanstvo bili vrh našeg feudalnog vranjskog društva, muškarac zaštitnik kuće a žena onaj stub bez koje bi kuća bila srušena - zaključuje profesorka.

Njen komentar objavljen na portalu Vranjenews izazvao je dosta reakcija, a odgovarajući na njega dosta Vranjanaca se složilo, mada je bilo i onih koji su smatrali da je pre svega reč o autorskoj slobodi i da svako ima pravo da delo tumači na svoj način.

Osim toga, neki ističu i činjenicu da je serija “samo” rađena po motivima dela Bore Stankovića pa da se zbog toga i treba posmatrati kao posebno umetničko delo, a ne porediti.

Vranjska novinarka Sanja Petrov jedna je od onih koji smatraju da se filmom i serijom vranjska baština vratila u Srbiju na velika vrata.

- Čini mi se da grad koji je rasadnik vrsnih dramskih umetnika i stručnjaka, i o čijim uspesima sve više slušamo poput Ljube Bandović, Juga Đorđevića, Aleksandre Jovanović i onih za koje će se tek čuti, ne sme sebi da dozvoli atmosferu linča prema autorima ovakve ekranizacije kolaža likova iz nekoliko Stankovićevih drama, onog zbog kog se svi busamo u grudi. Produkcija je bez sumnje kvalitetna, pogledajte samo kostime, muziku, glumačku ekipu. Filmofili i ljubitelji serija znaju odlično da reditelji nisu dužni ni delu koje ga je inspirisalo, ni očekivanjima publike, i kažem ovo uz rizik da budem novi predmet linča - kaže Sanja Petrov, a prenosi Al Jazeera.

(Espreso / Istorijski zabavnik)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.