Poslednji preostali NACISTI žive mirno u NEMAČKOJ: I dalje vole HITLERA i smatraju da je IDEJA bila ISPRAVNA!

Poslednji preostali nacisti iz Drugog svetskog rata žive udobno kod kuće u Nemačkoj, vode normalan život i, u nekim slučajevima, i dalje su ponosni na svoje učešće u jednom od najvećih zločina svetske istorije.

U zastrašujućem novom dokumentarnom filmu „Završni račun“, objavljenom u petak, britanski režiser Luk Holand, čiji su baka i deda ubijeni u Holokaustu, intervjuisao je nekoliko bivših nacista o njihovim sećanjima na ubilački Treći rajh. Trebalo mu je 10 godina da pronađe svoje sagovornike i snimi ih za film. I sam Holand umro je u junu ubrzo nakon završetka svog filma.

Nemačka vlada ih je smatrala funkcionerima, a ne ratnim zločincima, ovi bivši medicinari, SS oficiri i stražari koncentracionih logora mogli su se vratiti u svoje zajednice posle Drugog svetskog rata kao da se ništa nije dogodilo.

Za mnoge od njih, „ništa“ je danas operativna reč.

„Većina onih pod nacizmom govorila je posle rata, iznova i iznova, prvo„ nisam znao“, drugo „ nisam učestvovao “, i treće „da sam znao, ponašao bih se drugačije“, rekao je u dokumentarcu Klaus Klajnau, član Vaffen-SS-a, vojne podružnice SS-a.

Klajnau veruje da je ovo raširena zabluda. „Svi pokušavaju da se distanciraju od masakra počinjenih pod nacizmom, posebno onih poslednjih godina. I zato su mnogi rekli: „Nisam bio nacista.“

Sagovornici su uglavnom započeli svoje učešće sa nacistima kada su se pridružili Jungvolku, obaveznom programu za dečake između 10 i 14 godina. Nakon toga su prešli u Hitler Jugend ili ženski ekvivalent - Ligu nemačkih devojčica.

Nekolicina se prisetilo da su bili uzbuđeni što su pohađali kamp kao deca.

„Ovo je moja članska karta Hitlerove omladine“, rekao je Hans Verk, koji je na kraju postao deo Vaffen-SS. „Pridružio sam se Jungvolku sa 10 godina i dobio sam ovo. Pridružio sam se 1. maja 1937. Čak i pre nego što sam imao 10 godina. Jedva sam čekao".

Verk je kasnije izrazio duboko i iskreno žaljenje zbog svojih ratnih postupaka.

Neimenovana žena je dodala: „Nismo podržali stranku. Ali svidela nam se uniforma. Išli smo s njima jer smo uživali – oblačili smo uniformu i odlazili u marševe.“

Ali nevinost je bila varka. Od malih nogu su ih učili da mrze.

„Naučili smo da čitamo sa normalnom knjigom abecede, ali imali smo i knjigu -abeceda sa židovskom tematikom“, rekao je Verk. „Imala je karikaturu Jevreja za svako pismo. Posebno se sećam jedne: mesnice koja je bila zaista masna i prljava. Odvratan Jevrej prljave duge kose i šešira, iza pulta. Pored njega, plavokosa Nemica sa belom keceljom. Imao je ruku tamo gde ne bi trebalo da bude“.

Iako su mnogi ispitanici izrazili sramotu zbog svoje uloge u Holokaustu, drugi uopšte ne žale. Kada se jedan anonimni čovek setio da je pozvao stražare iz koncentracionog logora Bergen-Belsen da vrate pobegle jevrejske zatvorenike koji su se skrivali u svinjcu njegove farme, nasmejao se.

Upitan da li još uvek „poštuje“ Adolfa Hitlera, Karl Holander, bivši poručnik SS-a koji je čuvao svoje oznake sa kukastim krstovima, rekao je, „Još uvek jeste. Ideja je bila ispravna ... Ne delim mišljenje da ih treba ubiti. Trebalo ih je proterati u drugu zemlju gde su mogli da žive sami sa sobom. Ovo bi nas spasilo velike tuge“.

Kurt Sametreiter iz SS-a takođe je ostao uz svoje.

„Vafen-SS nisu imali nikakve veze sa strašnim i brutalnim postupkom prema Jevrejima i neistomišljenicima i koncentracionim logorima“, rekao je Sametreiter. „Bili smo pravi vojnici ... Ne žalim i nikada se neću pokajati što sam bio u toj jedinici. Zaista ne. Takvo drugarstvo ... Mogli biste se osloniti na svakog muškarca 100 posto. Ništa nije moglo poći po zlu. U tome je bila lepota. “

Na pitanje da li je tokom holokausta ubijeno 6 miliona Jevreja, Sametreiter je to porekao.

„To je šala“, rekao je. „Ne verujem. Neću verovati. Ne može biti. Danas kažu. Izvinite, ali Jevrej je taj koji to tako kaže. To je današnja brojka, i to negiram. Poričem. To se nije dogodilo."

Bonus video:

(Espreso/Njujork post)