ČUVENI GLUMAC UMRO JE PRE 19 GODINA na današnji dan, a ni u najvećoj bolesti nije hteo da se odrekne DVE STVARI

Danilo Bata Stojković- legenda jugoslovenskog glumišta. O njegovim ulogama i nagradama izlišno je i pričati jer je bio jedan od retkih umetnika koji je osvojio brojna priznanja i 19 godina nakon smrti i dalje ostao u srcima publike sa ovih prostora.

Sada već davne 2002. godine preminuo je poznati filmski i pozorišni glumac Danilo Bata Stojković (Profesionalac, Crni bombarder, Maratonci trče počasni krug, Varljivo leto 68, Poslednji krug u Monci, Ko to tamo peva, Balkanski špijun...)

Danilo Bata Stojković - legenda jugoslovenskog glumišta. O njegovim ulogama i nagradama izlišno je i pričati jer je bio jedan od retkih umetnika koji je osvojio brojna priznanja i 19 godina nakon smrti i dalje ostao u srcima publike sa ovih prostora.

Život je posvetio glumi. Voleo ju je i nije se odricao nje ni deset dana pred smrt. Umro je na današnji dan 2002. godine. I kada je imao problema sa zdravljem od dve stvari nije odustajao- cigareta i glume.

Pušio je po tri - četiri kutije dnevno. Ni u bolesti nije prestao. Zahvaljujući profesoru Božini Radeviću, tri-četiri puta je spasen velikih muka. Imao je devet intervencija, ali odlazak na predstave naprosto ga je dizao iz mrtvih. Svog poslednjeg “Profesionalca” je odigrao 13. februara, jedva je izdržao, ali je ostao do kraja. Pre toga 5. februara izveo je tristotu “Korešpodenciju”, a 15. februara ponovo je ušao u bolnicu. Poslednjih dana života nije želeo ni o čemu da priča sem o pozorištu i fudbalu.

Na jednoj od poslednjih predstava lekari su sedeli u prvom redu jer Bata nije hteo da odustane od glume, iako su mu oni zabranili. Morali su da vode računa o njegovom zdravlju na taj način.

- Neki kažu: „Odigram jednu predstavu pet puta, i više mi se ne igra“. Meni se tek igra kad igram dvestostu! Samo mislim na tristotu! Kažu: „Kako ti nije dosadno?“. Kako - dosadno! Pa, stalno ima posla oko uloge. To je kao kad imaš stan, pa ga jedanput počistiš i kažeš: dovoljno je za ceo život. Kad dobro odigram predstavu, ja ne mogu da zaspim celu noć. Kad igram loše, po mom nekom ubeđenju, odmah zaspim - da zaboravim. Mada me sutradan to kljuca", govorio je Bata.

Bio je pravi boem. Rođendane je slavio uz prijatelje u kafani, a od 1994. je to stalno činio u kafani u Vrnjačkoj Banji.

- Voleo je najviše roze sa puno leda. Dešavalo se da u šanku ostavi kamaru para, za svaki slučaj, ako se zaboravi ili društvo nema da plati. Voleo je da zaviri u kuhinju i mnogo je voleo Banju. I posle toliko godina od njegovog odlaska mi Vrnjčani koji smo ga poznavali još ga neizmerno volimo - priča Stana - Cica Simić, vlasnica restorana u kojem je Bata često sedeo i slavio.

Kolege čuvaju samo najlepše uspomene na njega i pamte ga kao čoveka koji je vodio računa o tome šta i koliko priča, čak i kada je na samom snimanju.

- Bata je bio glumac koji je na snimanjima govorio isključivo onoliko koliko je bilo potrebno. Ni reči više ili manje. Slika kada Bata pada na sceni, poslednjoj na kojoj smo igrali, nikada mi nije izašla iz glave. Zato nisam mogla ni u bolnici da ga obilazim jer nisam želela da ga vidim takvog. Želela sam da uvek u sećanju imam onog mog Danila - ispričala je Mira Banjac jednom prilikom.

Bata je svoj život posvetio i porodici. Ljubav koju su on i njegova supruga Olga imali, kolege i prijatelji su često opisivali kao nestvarnu.

Bonus video:

(Espreso/Blic)