NAJJAČI NEGATIVCI DOMAĆE KINEMATOGRAFIJE: Udbaši, Gestapovci, lokalne siledžije i pornografi

Negativci su važan sastojak dramaturgije svakog filma. Postoje, naravno, mnogi filmovi bez izrazito negativnih likova, ali kada neki film ima snažnog negativca među glavnim junacima, to donosi izoštravanje cele priče i polarizaciju karaktera, koji postaju jasniji i konkretniji.

Za glumce je tumačenje negativca krupan izazov - treba dočarati ličnost koja ima sve osobine svakog ljudskog bića, ali i određenu perverziju logike koja joj dopušta da čini zlo sa predumišljajem.

Prisetimo se nekih od najupečatljivijih i najživopisnijih zlih junaka domaće kinematografije.

Đenka Đavo (Bora Todorović, Maratonci trče počasni krug)

Iako je na prvu loptu glavni negativac u ovom filmu Bili Piton u tumačenju Zorana Radmilovića, on je ipak samo karikaturalni lik. Pravi negativac od krvi i mesa je zapravo Đenka; manipulator, prevarant, podmitljivac i gilipter (geliebter, reč koja na nemačkom označava okorelu švalerčinu). Malo je poznato da je lik Đenke zasnovan na stvarnoj ličnosti, beogradskom fotografu i filmadžiji Kosti Novakoviću, koji je fotografisao imućnije beogradske devojke golišave i godine 1930. snimio prvi srpski erotski film "Grešnica bez greha". Kada deda spali Đenku u popravljenom krematorijumu, nikome nije žao. Bora Todorović je osim Đenke odigrao još celi niz sjajnih negativaca vrlo različitih osobina - setimo se njegovog Luke Labana iz "Profesionalca" ili Gileta iz TV serije "Sivi dom" koji vara ljude uz pomoć svog maloletnog deteta koje je obučio da krade.

Ljupče (Aleksandar Berček, Specijalno vaspitanje)

Ljupče, lik koji tumači Aleksandar Berček, zapravo i nije negativac u pravom smislu reči, već buntovnik, kom ljutnja i prezir prema društvu koje ga je odbacilo pomućuje moralni kompas. Izuzetno ostvarenje mladog Berčeka koje je sa samom početku njegove karijere pokazalo o kakvom umetniku je reč - ogromnu većinu filma njegov Ljupče ne izgovara ni jednu reč, i sva njegova izražajnost svela se na mimiku i govor tela, a opet deluje besprekorno uverljivo i kao da znamo sve o njegovom psihičkom stanju. Njegove negativne emocije, iako nije zao, motivišu radnju poput magneta koji privlači i odbija i daju oštricu i energiju filmu koji bi bez njega bio uobičajena melodrama.

Braco Šintor (Mirsad Zulić, Sjećaš li se Doli Bel)

Lokalni siledžija i "zakon", Braco Šintor, sitni kriminalac i makro, daje aromu odrastanju grupice sarajevskih dečaka o kojima ova priča govori, pa i više od toga - omogućuje im, činom neobjašnjive kraljevske milosti, da izgube nevinost - milosti koja ipak proističe iz činjenice da on raspolaže životom i telom jednog drugog ljudskog bića, glavne junakinje. Iako ne čini osovinu ove pripovesti, film bi bez njegovog prisustva bio znatno siromašniji.

Toni (Milan Štrljić, Okupacija u 26 slika)

Pod upadljivim uticajem Bertolučijevog epa Novecento (Dvadeseti vek), ovaj brutalno hrabri film gospara Lordana Zafranovića između ostalog sadrži i transformaciju jednog od trojice glavnih junaka, Nika, iz dobrog druga i pristojnog dubrovačkog mladića u beskupuloznog fašistu. Kao u staroj narodnoj mudrosti, ako želiš da vidiš kakav je neko zaista, daj mu vlast. Mladi Milan Štrljić udahnuo je ovom negativnom liku notu strastvenosti i gladi za važenjem, zbog koje je spreman da pogazi prijateljstvo i svaki ljudski obzir.

Jotić (Slobodan Aligrudić, Zaseda)

Još jednu interpretaciju izreke "ako želiš da vidiš kakav je neko zaista, daj mu vlast" prikazao je mladi Slobodan Aligrudić svojim tumačenjem partizanskog komandanta Jotića u danima pred kraj rata, kada je već bilo jasno ko je pobedio i kada je počinjao revolucionarni teror - obračun sa svima koji su krajnje proizvoljno označeni kao klasni neprijatelji. Jotić je samovoljna bitanga bez obraza, manipulator, podlac koji ostavlja na cedilu najboljeg ratnog druga da iskrvari ranjen i prisvaja njegove zasluge. On vucara sa sobom mladog idealistu Ivu Vranu jer ovaj ume da svira harmoniku, što je dobro za privlačenje narodnih masa - slično današnjim političarima koji u predizbornu kampanju sa sobom vode pevaljke. Ivo će tu avanturu nimalo slučajno platiti glavom, ubijen od svojih saboraca. Jotić je prototip komunističkog političara koji je verovatno dogurao do najviših pozicija u SFRJ.

Šicer (Miodrag Radovanović, Salaš u Malom Ritu)

Jedan od najstrašnijih negativaca mog detinjstva ujedno je i životna uloga Miodraga Radovanovića, poznatog i po roli Dositeja Obradovića. Ono što je manje poznato je to da je lik Šicera nastao po stvarnoj ličnosti - zaslužnog policijskog detektiva Juraja Špilera, Hrvata, koji se u Kraljievini Jugoslaviji istakao razotkrivanjem i hapšenjem brojnih ustaša, zbog čega je nakon izbijanja rata Ante Pavelić tražio njegovo izručenje od mađarskih okupacionih vlasti Novog Sada. Da bi se izvukao iz te nevolje, Špiler je najpre na prevaru stekao potvrdu da je folksdojčer, a zatim je u Banatu, koji je bio pod neposrednom vlašću Nemaca, postao policijski islednik i počinio mnoga nedela nad srpskim stanovništvom. Lik Šicera, lukavog, lažno blagonaklonog, "Švabe" koji odlično govori srpski, primenjuje razne intelektualne trikove da stigne do cilja i u suštini je surovi i zli Gestapovac, ostao je do danas upamćen kao jedan od najsnažnijih i najživotnijih zlikovaca iz partizanskih filmova, tim pre što je utemeljen na stvarnoj ličnosti, čoveku za sve režime, spremnog da svakom režimu pruži ono što se u tom režimu najviše vrednuje. Da nije bilo rata, taj čovek bi otišao u penziju kao odlikovani policajac i imali bismo mnogo razloga da ga poštujemo, ali rat je od njega načinio čudovište.

Maksim (Petar Božović, U ime naroda)

Glumačko remek delo Petra Božovića, koji je potpuno pronikao u karakter udbaškog polubožanstva načelnika Maksima, i udahnuo mu svu bahatost, nastranost, surovost i demonski cinizam koji su krasili gotovo sve nekontrolisane moćnike komunističke tajne policije bilo gde, od Vladivostoka do Boke Kotorske, sa svim lokalnim karakterološkim nijansama. Ovaj film je snimljen u vreme "jugoslovenske perestrojke", kada su počele da se otvaraju doskorašnje tabu teme socijalističkog društva i kada je bila neophodna još uvek izvesna hrabrost da se progovori o zlodelima Udbe nad sopstvenim narodom. Petar Božović je bravurozno odigrao ovu ulogu, dodavši verovatno i puno improvizacije u svoje replike.

(nastaviće se)

Bonus video: