Uručene nagrade Udruženja filmskih umetnika Srbije za 2019

Višestruko nagrađivan tokom duge i plodne karijere, Goran Paskaljević je autor “jedinstvenog stilskog i poetskog nadahnuća u srpskom filmu, sa opusom i po umetničkim kvalitetima i po obimu evropskog formata”, rečeno je 17. decembra na svečanosti u “Aeroklubu”. “Filmski poeta, liričar, melanholik realista, kada je potrebno kritičar društvene stvarnosti”, istaknuto je u obrazloženju za dodelu nagrade autoru filmova “Pas koji je voleo vozove”, “Poseban tretman”, “Tango argentino”, “Bure baruta”, “Kad svane dan”...

Paskaljević je konstatovao da ima već deset godina od kada je dobio svoju prvu nagradu za životno delo. “Pomišljao sam tada da sam gotov, ali uspeo sam u međuvremenu da napravim još tri dugometražna igrana filma. Nadam se da ću snimiti još dva i tako stići do brojke 20”, rekao je Paskaljević, dodajući da se i sam ponekad čudi otkud mu ta energija.

“Tokom cele karijere uspeo sam da ostanem u statusu slobodnog filmskog umetnika, nisam se vezivao ni za jednu instituciju. Zapravo je UFUS moja jedina filmska kuća već 46-47 godina. Zato mi ovo priznanje posebno znači”, izjavio je Paskaljević.

Istu nagradu dobio je i Milorad Jakšić Fanđo, filmski snimatelj koji je u kinematografiju ušao preko amaterskih kino klubova, a u karijeri dužoj od pola veka snimio je 24 igrana i više desetina dokumentarnih i kratkih filmova.

U obrazloženju nagrade citiran je Jakšićev stav još iz 1967. godine, u vreme snimanja filma “Kad budem mrtav i beo” u režiji Živojina Pavlovića: “Mislim da filmska fotografija ima svrhu samo onda kada je podređena koncepciji filma i kada je funkcionalna. Kada je sama sebi svrha, postaje bespredmetna”. Držeći se tog principa, Jakšić je, kako je istakao žiri, ostvario filmsko postignuće za veliku pohvalu i trajnu počast.

Jakšić je podsetio da je proslavljeni scenarista Gordan Mihić kada je primao isto ovo priznanje UFUS-a rekao da mu je to najznačajnija nagrada u životu. “Ja se sa njim potpuno slažem”, rekao je Jakšić, te zahvalio svom udruženju, svim kolegama sa kojima je radio i žiriju koji ga je nagradio.

Pomenuo je i neobičan podatak da je on diplomirao filmsku režiju, a radio je kao snimatelj sa autorima koji nisu imali tu, nego neke druge diplome, kao što su Živojin Pavlović, Dragoslav Lazić, Zdravko Randić...

Nagradu za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji dobio je i filmski teoretičar, kritičar i autor Božidar Zečević, koji je kao filmski i televizijski scenarista i reditelj ostvario veliki broj dokumentarnih projekata. Baveći se filmologijom antropološkog strukturalističkog usmerenja, objavio je brojne studije, šest knjiga i monografija. Uz to, Zečević pripada krugu najeminentnijih i najuticajnijih filmskih kritičara, istaknuto je u obrazloženju.

Zečević je istakao da je tokom sto i više godina srpski film bio i intelektualna tvorevina i podsetio da se prva filmska kritika ovde pojavila odmah po održavanju prvih filmskih projekcija u Beogradu i na Balkanu, još 1896. godine. “Novinar Pavle Vujić je tada opisao novu umetnost, novi medij koji je obeležio sledeći, 20. vek: ‘To je velika površina na kojoj se igraju svetlost i senka, čija je površina ravna nuli, a dubina beskonačna’”, rekao je Zečević, dodajući da je to izvanredna definicija i uvod u pravo poimanje filma.

Žiri je istakao da film “Šavovi” predstavlja odliku jednog novog stila u srpskoj kinematografiji i da autor skladno uklapa režiju, dramaturgiju, kameru, montažu, izgradnju ambijenta. “Sve komponente solidarno deluju i zatvaraju glavni šav - ono osećanje stvarnosti koje se proteže i izvan ivice ekrana”, istaknuto je u obrazloženju.

Terzić je zahvalio kolegama, dodajući da nije imao ovakvu tremu ni na premijeri na festivalu u Berlinu. “Radio sam iz stomaka, iskreno, želeći da ispričam priču tih žena čija je sudbina tragična”, rekao je Terzić.

Godišnja nagrada za dugometražni dokumentarni film dodeljena je Darku Bajiću za režiju filma “Linija života”. Žiri je ocenio da je autor sa pijetetom i posvećenjem ispričao dokumentarnu priču o svom ocu Milošu Bajiću, vrhunskom likovnom stvaraocu i nekadašnjem zatočeniku koncentracionog logora Mauthauzen.

Darko Bajić je istakao da je srećan jer su o nagradi odlučivale kolege koje poštuje. Zahvalio je svojoj ćerki Darji Bajić, producentkinji koja je inicirala ovaj film, kao i svim saradnicima. “Hvala ljubavi koju je moj otac posvetio meni i koju je posvetio umetnosti. Bez toga ovog filma ne bi bilo”, rekao je Bajić.

Memorijalnu nagradu “Jovan Aćin” dobila je Senka Domanović za debitantski dokumentarni film “Okupirani bioskop”, angažovano ostvarenje o pokušaju mladih filmskih umetnika i aktivista da ožive privatizovani i zatvoreni bioskop “Zvezda”“ u Beogradu.

Senka Domanović je izrazila zadovoljstvo što je prepoznata relevantnost tog filma koji pokazuje, kako je rekla, “značaj borbe pojedinca i društvenih grupa protiv represije svake vrste”.

Diploma UFUS-a dodeljena je Festivalu autorskog filma za doprinos razvoju filmske kulture u Srbiji.

Direktor FAF-a Igor Stanković podsetio je da je taj festival održan nedavno jubilarni, 25. put, a zahvalio je osnivačima - Slobodanu Novakoviću i Vojislavu Vučiniću, kao i novoj generaciji koja ga sada vodi.

“FAF je mali po budžetu, ali veliki po značaju. To je festival koji ostavlja trag”, izjavio je Stanković.

Komisiju za nagrade činili su: glavni snimatelj slike Radoslav Vladić, filmski scenograf Miljen Kreka Kljaković, reditelj animiranog filma Miroslav Jelić i reditelji Branislav Milošević i Milan Knežević, koji je i predsednik UFUS-a.

Knežević je rekao da to reprezentativno udruženje ima više od 350 članova, od kojih je 170 u samostalnom statusu, te izrazio zadovoljstvo što u poslednje vreme ima sve više mlađih članova.

UFUS će u junu 2020. obeležiti 70 godina rada i za tu priliku sprema knjigu o svojim aktivnostima, najavio je Knežević.

Espreso.co.rs/SEEcult.org

Bonus video: