DŽOKER JE PRAZNA DRUGORAZREDNA FILOZOFIJA! U moru hvalospeva ima i onih koji misle da je FILM GODINE zapravo grozan

Postoji samo nekoliko filmova najavljenih za ovu godinu koji su više iščekivani i o kojima se više pričalo nego o Džokeru Toda Filipsa, u kome glavnu ulogu igra Joakin Finiks.

Nakon naleta pozitivnih ocena koje su stigle u početku - "film vredan svih pohvala," kako su ocenili na sajtu Deadline, na primer - ovaj film ceo prošli mesec izazivao je kontroverzu nakon navoda da bi mogao izazvati nasilje u stvarnom životu, kada su i FBI i vojska SAD upozorili na potencijalnu mogućnost nasilja. Velika frka se podigla i oko emotivnog skeča koji je Finiks odigrao kao i Filipsovih glasnih zamerki o efektima koje woke kultura ima na komediju. Iščekivanje Džokera bilo je napeto, i iskreno, umarajuće, ali nakon svega ovoga makar se možemo nadati da je u pitanju dobar film, piše Vice.

I na žalost svih onih koji do dan danas prate uspone i padove Džokera, čini se da to nije slučaj. Ovaj film počeo je da se prikazuje u bioskopima prve nedelje oktobra, i polako pristižu recenzije kritičara. Sve u svemu, nisu sjajne - zapravo, neke od njih su poprilično brutalne. U trenutku kada je ovaj tekst pisan, na sajtu Rotten Tomatoes ocenjen je sa 69%, i iako je i dalje "certified fresh," to nije procenat koji bi mogao da se smatra za dobar, uzevši u obzir hajp koji je oko ovog filma pravljen u poslednje vreme.

Evo šta su kritičari rekli o Džokeru:

Dobre

Džoš Vajlding, ComicBookMovie.com

Džoker je definitivno pod uticajem stripova, i fanovima nudi dosta toga što treba da cene. U svojoj srži, ipak, iako možda ne uključuje scenu u kojoj se ovaj negativac bori protiv Betmena, ovo je samo masterklas o glumi i pravljenju filmova.

Kurt Loder, Reason

Gomila nepotrebnih nastavaka je uvek uznemiravajuća; ipak, Žoakin Finiks je toliko dobar u ovom filmu, a struktura zapleta tako inventivna da se zapravo možete naći u situaciji da iščekujete šta se sledeće može desiti.

Džon Venzl, The Denver Post

Do trenutka kada film stiže do svog vrhunca, Filips je već učinio sve što može da bi nam pokazao kako užasne stvari obično dovode do još užasnijih stvari - ali i takođe koliko kul one mogu izgledati kada su snimane sa zalaskom ili trepćućim svetlima u pozadini. Možda je najtrurobniji pokušaj “Džokera“ bio da prikaže tu jednu stvar koju je najteže poreći: Da je užasan svet u kome Flek živi, a u produžetku i naš svet, upravo onaj koji zaslužujemo.

Loše

Ričard Broudi, The New Yorker

“Džoker” je film u pokušaju koji želi da bude sve moguće svakom mogućem gledaocu, koji pravi priču dodavanjem detalja čime samo oduzima na kvalitetu. “Džoker“ gledaocima nudi ikustvo retke, zatupljujuće praznine.

E.O. Skat, The New York Times

“Džoker je prazna, maglovita vežba u stilu druge ruke i puna drugorazredne filozofije, i to je to. Ošamućen sopstvenom odvažnošću - kao da je većina neprijatnosti izraz umetničke hrabrosti - ovaj film, ispostavlja se, uplašen je sopstvenom senkom, pa čak i najmanjom, najtanjom senkom bilo kakve realne relevantnosti.

Džo Morgenštern, The Wall Street Journal

Realan bol ne može se preneti s ekrana na publiku, ali anksioznost može, a ova produkcija upravo predstavlja neprekidni generator anksioznosti, jeftinu zamenu za dramatični naboj. Ukoliko se osećate nedovoljno anksiozno u sopstvenom životu, “Džoker“ možda predstavlja pravu stvar za vas. Ukoliko slučaj nije takav, idite bilo gde drugde i zabavićete se bolje.

Piter Bredšo, The Guardian

Evo i najvećeg razočarenja godine. Nastalo iz čudno odraslog egocentrizma pred samu sezonu dodele nagrada kao spin na brend ustaljen u pop kulturi.

Dana Stivens, Slate

Džoker je loš film, tako je: predvidiv, kliše, u dubini izveden od drugih, boljih filmova, i preteran do nivoa samo-parodije.

Džejk Kojl, Associated Press

“Džoker“ je, s druge strane, iskalkulisana sklepana izmišljotina, dizajnirana, kao i ovaj lik koji samo pravi haos, kako bi se digla frka. Kako bi se prikazalo provokativno i izobličeno. Da je sreće pa da je zaista toliko radikalan koliko misli da jeste.

Glen Veldan, NPR

Džoker predstavlja transformaciju Artura u masovnog ubicu kao neizbežnu. Nije u pitanju izbor; radi se o nečemu što je njemu svet učinio. A kao rezultat ove pasivnosti, priča postaje nešto više od Arturove patnje u okolnostima sve dok jednog dana, herojski (?), on prestaje da pati. I onda sve postaje predvidivo, pa repetitivno, a na kraju i tupo.

Naravno, onda slabo šta znači to što je publika Džokera doživela mnogo, mnogo pozitivnije nego što su to učinili kritičari, pri čemu je ovaj film na sajtu Rotten Tomatoes od publike osvojio ocenu 93%.

Na samom kraju, bilo da je Džoker vredan ove rasprave i drame, ostaje na gledaocima da sami odluče, a film će sigurno biti učesnik na mnogim dodelama nagrada koje će uslediti.

A do tada, pročitajte i ovu kritiku. Biće ih narednih dana iz pera kritičara Espresa.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / VICE)