AUDRIUS STONIS: Film o Jonasu Mekasu i retrospektiva baltičkih dokumentaraca na Martovskom festivalu

Stonis će u Domu omladine Beograda predstaviti retrospektivu baltičkog poetskog dokumentarnog filma i film „Uspomene na putovanja u Litvaniju“ nedavno preminulog velikana Jonasa Mekasa. Audrius Stonis, višestruko nagrađivani filmski stvaralac i predavač na brojnim prestižnim univerzitetima, za svoj dokumentarni film „Zemlja slepih“ iz 1992. godine dobio je nagradu „Feliks“ Evropske filmske akademije, a njegov dokumentarac „Ramin“ bio je 2012. godine nominovan za Oskara. Dobitnik je Nacionalne nagrade Litvanije za kulturu i umetnost.

Sećanje na Jonasa Mekasa: „Uspomene na putovanja u Litvaniju“

Mekasove „Uspomene na putovanja u Litvaniju“ (1972, 82 minuta) na programu Martovskog festivala su u četvrtak, u sali Amerikana, s početkom u 21 čas. U pitanju je elegičan filmski dnevnik o putovanju u njegovo rodno mesto. Filmski dnevnik je podeljen na tri segmenta. Prvi segment se bavi Mekasovim emigrantskim životom u Njujorku, nakon što je napustio Litvaniju. Drugi deo opisuje njegov put natrag, dok je treći nastao nedugo zatim, tokom Mekasovog boravka u Beču... Jonas Mekas (1922-2019) je filmski režiser, pesnik i likovni umetnik rodom iz Litvanije, poznat po zapaženim eksperimentalnim filmovima nastalim tokom 1960-ih i kasnije, a zbog kojih je dobio nezvaničnu titulu „kuma američke filmske avangarde“.

Audrius Stonis o Jonasu Mekasu: „Jonas nas je napustio. Sa istom lakoćom sa kojom je i živeo. Tiho i nežno kao da ne želi da uznemirava predstavu života. Prvi put smo se sreli tokom 1990-ih, kada je pozvao deset mladih filmskih stvaralaca iz Litvanije u svoj njujorški centar Anthology Film Archives. Prvog dana nam je ispričao bajku o jasnom i prelepom prizoru Raja. Jednog dana je ovaj prizor uništio Đavo. Slomio ga je u bezbroj komadića i razbacao ih svuda po svetu. Filmski stvaraoci su, rekao je, oni koji tragaju za tim komadićima Raja u pokušaju da ga ponovo sastave. Raj nije izgubljen, rekao je. I mi smo mu poverovali. I od toga dana sakupljamo te komadiće Raja. Uvek sam se pitao kako prizori njegovih filmova mogu istovremeno biti ispunjeni najdubljom egzistencijalnom tugom, neverovatnom svetlošću i filozofskom dubinom. Kada sam ga pitao o tome, rekao je: „Previše toga sam izgubio u svom životu“. Onda je dodao: „Nemoj sve da doživljavaš previše ozbiljno“. On je izgubio svoju domovinu, svoje pejsaže, zvuk litvanskih pesama, slike prvog snega koji pada na njegovo selo... Nije želeo da više išta izgubi u svom životu, ni jednu jedinu sekundu, pa je počeo da kamerom beleži svaku sekundu svog života. On nikada nije pravio filmove. Stajao je u Pustinji i brojao sekunde svog života... Čvrsto sam uveren da sada, kada je to brojanje sekundi okončano, Jonas stoji ispred ponovo kompletnog prizora Raja“.

Retrospektiva baltičkog poetskog dokumentarnog filma

Početkom 60-ih godina prošlog veka, kada su francuski pioniri pravca cinéma vérité stvarali novi realizam a direktni film se pojavio u Kvebeku, Baltik je doživeo rađanje jedne generacije dokumentarista koji su naginjali lirskijem pogledu na svet. U subotu, 30 marta, u sali Amerika i s početkom od 19 časova, biće prikazani kratki filmovi: „Snovi stogodišnjaka“ Robertasa Verbe, „Putovanje preko maglovitih livada“ Henrikasa Sableviciusa, „Stariji 10 minuta“ Herza Franka, „Ivanjdan“ Andresa Suta, „Obala“ Ivarsa Seleckisa i „Sama“ koji je režirao Stonis.

Stonis o baltičkom poetskom dokumentarnom filmu kaže: „Susret sa dvojicom filmskih autora mi je izmenio život. Litvanski režiser Henrikas Šablevičius me je uveo u svet filma, dok mi je letonski režiser Herc Frank omogućio da sagledam mogućnosti dokumentarnog filma. Bilo je iznenađujuće saznanje da je deset minuta nemog prikaza dečijeg lica u stanju da prikaže najdublje tajne ljudske duše. Vremena su se promenila. Mnogi režiseri iz zlatnog doba filma su nas napustili, poput Frenka i Šablevičiusa. Međutim, njihova dela sa svojim esteskim i, što je bitnije, moralnim vrednostima, nastavljaju da utiču na film i danas. To je poput mape koju je nekada davno iscrtao mudri kartograf i koja traje vekovima vodeći nas kroz nesigurna vremena. Program će se dotaći kreativnih umova posleratne generacije, onih koji su za nas sačuvali uspomene na slobodu. U nemogućnosti da govore istinu, ali ne želeći da govore laži stvorili su sopstvenu poetiku, filmski jezik u koji su, poput vodenog žiga, zabranjena istorijska sećanja utisnuli u maglu, u bore staračkih lica, u jednostavne priče stanovnika malih mesta...“

Audrius Stonis će biti prisutan na obe projekcije.

BONUS VIDEO: Espreso Live Session #3: Vukašin Đelić

(Espreso.co.rs/Đorđe Bajić)