POLA GODINE OD KADA NAS JE NAPUSTIO NEBOJŠA GLOGOVAC Reči njegovih kolega razaraju srce: Kad sam na sceni, pored mene je...

Bio je najveći... Glumac koji je umeo da svakim pogledom, treptajem, dotakne dušu, da vas natera da se iz njene dubine najiskrenije rasplačete, ali i nasmejete. Bez imalo patetike, dosledan sebi i svojim stavovima, uvek svoj. Sebično se ljutimo na njegov prerani odlazak jer smo želili da uživamo u još mnogo maestralnih uloga kakve je samo on mogao da izvede. Bio je najveći od svih, a pisati o njegovom odlasku teško je i nezamislivo i danas.

Nebojša nije voleo mnogo da govori o sebi, a kad je vodio najtežu bitku za život, držao je svoju tugu daleko od javnosti i svojih dragih da bi ih sačuvao, te dok su svi verovali da će pobediti, on je znao da je ta bitka već bila završena.

Danas, kad je prošlo šest meseci od njegovog preranog i neočekivanog odlaska, svako ko je ikada video ijednu njegovu ulogu, a kamoli imao privilegiju da s njim podeli scenu i upije bar malo te posebnosti i žara, ne može da ne pomisli: Nemoguće. Njegove kolege zauvek će čuvati sećanje na njega.

"Glogovac za mene nije umro. Ja s tim ne mogu da se pomirim i nisam prihvatio njegov odlazak, niti ću. On je uvek prisutan. Kad sam na sceni, pored mene je, u bifeu, u pozorištu, uvek. Čekam da se pojavi. To je jedina istina i konstanta", kazao je glumčev prijatelj i kolega Branislav Lečić.

Nebojša je rodom bio iz Trebinja, a njegov narod ponosno čuva sećanje na njega, te su njemu u čast otvorili izložbu fotografija i nagrada i posthumno mu dodelili Zlatni platan na filmskom festivalu. Nagradu je dobila i Svetlana Bojković, koja kaže da je bilo izuzetno emotivno boraviti u glumčevom rodnom gradu.

"Divno je i potresno koliko Trebinjani čuvaju sećanje na Glogija. On je njihov ponos. Veoma mi je značilo što sam bila tamo. Znate, ne prođe nijedan dan a da na njega ne pomislim. Ne mirimo se s Nebojšinim odlaskom. Bio je sjajan, i kao čovek i kao glumac. Neponovljiv. Biće prisutan i nosićemo ga zauvek u našim bićima", setno je rekla Bojkovićeva.

Nebojše se prisetila i Nataša Ninković, njegova koleginica s klase i prijateljica. "On za mene još uvek nije otišao u sećanje. Tu je, na dužem putu. Bez obzira na kraće odsustvo, njegovo dela i razmišljanja, kao i njegov duh, uvek su prisutni", kaže Nataša.

U drami "Kad umire glumac" Mira Gavrana kaže se: "Kad umire glumac, umiru sve moguće podele uloga u kojima je još mogao zaigrati, gase se čak i oni reflektori koji nikada nisu bili upaljeni... Kad plačemo zbog smrti glumca, mi ne plačemo samo za njim nego za svim danima i svim predstavama koje smo zajedno s njim proživeli...Kad umire glumac, umire njegova publika, jer je svojom smrću potvrdio i prolaznost njezina života"... Za Nebojšom Glogovcem će zauvek ostati ta misao i žal: "Mogao je još mnogo... da glumi, da govori, da nas nauči kako biti čovek..."

(Espreso.co.rs/Kurir)