EVO KAKO DA SRBIJA SMANJI RAST BOJA OBOLELIH: Dobro obratite pažnju šta kaže epidemiolog!

Mere za obuzdavanje rasta broja obolelih od Kovida 19 trebalo bi da se odnose prvenstveno na zatvoreni prostor, što bi moglo da podrazumeva skraćenje rada kafića i noćnih klubova. Upravo ponašanje u zatvorenom prostoru neadekvatno uslovima pandemije dovelo je do ponovnog širenja bolesti, smatra epidmiolog Radovan Čekanac.

Koordinator Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa u Kraljevu smatra da ne treba očekivati vraćanje na sve one mere koje su dovele do toga da u jednom trenutku u Srbiji bude svega 18 novoobolelih za 24 sata, ali da je osim pridržavanja već postojećih preporuka, za suzbijanje broja obelelih moguće preduzeti još neke mere. Broj obolelih je danas opet porastao i to za 254 nova slučaja, utrostručen je broj obolelih na respiratorima kojih je svojevremeno bilo oko 10, a smrtnost iznosi oko dva odsto.

„Svi dokazi govore u prilog tome da do zaražavanja najviše dolazi u zatvorenim prostorima i na velikim skupovima. Postoji rizik i na otvorenom, ali je on u ovim vremenskim uslovima praktično minimalan“, kaže Čekanac za Sputnjik.

On precizira da pod rizičnim skupovima u zatvorenim prostorima podrazumeva, pre svega, one u ugostiteljskim objektima - proslave rođendana, krštenja, maturske večeri, venčanja, velike skupove gde postoji rizičan način ponašanja kakvo je ljubljenje, grljenje. Takođe su tu i noćni klubovi gde je, uz veću dozu alkohola, ponašanje mladih opušteno.

Jedna od mera moglo bi da bude skraćivanje radnog vremena kafića i noćnih klubova, jer je najveći broj novoobolelih od Kovida 19 među mladima koji se ne pridržavaju preporuka.

Nekadašnji načelnik Instituta za epidemiologiju VMA, koji je, iako u penziji, svoju stručnost stavio na uslugu Kriznom štabu u Kraljevu, kaže da je upravo takvo rizično ponašanje razlog pogoršanja situacije i u tom gradu koji je čak 26 dana bio bez obolelih, da bi potom sa popuštanjem mera rastao pre svega kod mlađe populacije.

Među obolelima sve više mladih

Među zaraženima u Kraljevu 80 odsto čine oni starosti od 20 do 40 godina, napominje naš sagovornik koji nema dilemu na pitanje može li jedna od mera koja dolazi u obzir u ovakvoj situaciji da bude neko ograničavanje radnog vremena kafića i noćnih klubova.

„Da. Apsolutno. To su zatvoreni prostori, niko više i ne poštuje preporuke, dolazi toplo vreme, puštaju se klime, dovoljno je samo da jedan kine“, slikovit je ovaj epidemiolog.

On smatra da i u firmama sa dosta zaposlenih, kao i u trgovinama, treba nositi zaštitne maske i držati rastojanje, za šta preporuke postoje.

Dodaje, međutim, da bi, tamo gde je to moguće, jedna od mera mogla da bude da se poslodavci, a to su već preduzimali, ponovo odluče za rad od kuće, pogotovo što se u većim gradovima u javnom prevozu u potpunosti ne poštuje obaveza nošenja maski i propisana distanca između putnika.

Epidemiolog podseća da su neki poslodavci i posle ukidanja vanrednog stanja zadržali takav režim rada od kuće izbegavajući rizik da posao trpi zbog eventualne bolesti zaposlenih, ujedno smanjujući troškove poslovanja.

„Takva odluka je na poslodavcu i njegovoj proceni i normalno je da bi bila od koristi gde je to moguće“, kaže Čekanac.

I studentski domovi neuralgična tačka

On ukazuje da su studentski domovi, takođe, neuralgična tačka, ističući da ima dosta zaraženih studenata koji će se posle julskog ispitnog roka vratiti u svoja rodna mesta. Dosta njih ima virus, a nema simptome, ili su u fazi inkubacije i oni, kako ističe, predstavljaju izvor zaraze.

Posle značajnog povećanja broja obolelih od Kovida 19 rad od kuće bi opet mogao da postane aktuelan.

Čekanac napominje da je u ovoj situaciji povećanja broja obolelih dobra okolnost što je poslednjih dana porasla temperatura i UV zračenje.

„Iskreno se nadam da će za desetak dana do dve nedelje ipak doći do smanjivanja broja zaraženih ukoliko potraju ovakve vremenske prilike, bez obzira na to što je nesporno, kao i u drugim zemljama na severnoj hemisferi gde je nastupilo lepo vreme, da virus cirkuliše“, ističe Čekanac.

Sagovornik Sputnjika ipak zaključuje:

„Svi treba da se ponašamo kao da smo potencijalno zaraženi, bez obzira što nemamo simptome, i da posmatramo situaciju tako kao da su svi oko nas potencijalni prenosioci. To je najbolja strategija“.

Ističući na kraju razgovora za Sputnjik da je vidno da najstarija populacija naših građana izuzetno savesno poštuje sve preporuke, što je i razumljivo jer njima i preti najveća opasnost, on je mlađim generacijama poručio da shvate da neodgovornim ponašanjem ugrožavaju ne samo svoje, nego i zdravlje svojih najbližih.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Sputnjik)