ANALIZA ZA EVROPSKE STUDIJE: Ovako će izgledati prosečan kandidat na izborima u Srbiji....

Prosečan kandidat na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji je visokoobrazovan muškarac, iz Beograda, star 44. godine, pokazala je analiza Instituta za evropske studije objavljena danas.

Cilj analize, naveo je Institut, jeste da se građani Srbije bolje upoznaju sa kandidatima, odnosno političkim opcijama na predstojećim izborima.

Analiza je pokazala da najvećim procentom visoko obrazovanih kandidata mogu da se pohvale SNS i SPS-JS, obe liste sa po 79,2 odsto visokoobrazovanih kandidata, a za njima slede Ujedinjena Demokratska Srbija sa 61,2, Metla 2020 sa 60,4 kao i lista Aleksandra Šapića sa 54 odsto.

Žene, iako su zastupljene na svim listama, nisu većina ni na jednoj listi, osim liste "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju", gde je zastupljen jednak broj kandidata i kandidatkinja.

Najveći ukupan broj kandidatkinja za narodne poslanice pojavljuje se na listi Srpske radikalne stranke - 111, odnosno 44,4 odsto, a slede SNS sa 109 kandidatkinja (43,6) i SPS-JS sa 108 kandidatkinja (43,2).

Kada su u pitanju mesta i područja iz kojih dolaze kandidati za ovogodišnje izbore, na gotovo svim listama dominira Beograd sa izuzetkom par listi manjiskih političkih opcija.

Prosečna starost svih kandidata na listama je 44 godine, što je za godinu više od analize na prošlim izborima 2016. godine, a stranka sa najstarijom strukturom je Srpska radikalna stranka, gde prosečan kandidat ima 49 godina, dok je najmlađa lista "Grupa građana 1 od 5 miliona", sa prosečnom starosnom dobi od 23 godine.

Na najvećim ponuđenim listama, mladi kandidati, odnosno grupa ispod 30 godina, ne pojavljuju se u značajnom procentu - na listi SNS-a, oni čine 16 odsto ukupnog broja, na listi SPS-JS ih ima svega 9,6, a SRS ima ukupno 11,2 odsto mladih među svojim kandidatima.

Analiza, urađena na osnovu predatih izbornih lista koje su političke partije, grupe građana i pokreti predali Republičkoj izbornoj komisiji, a na osnovu četiri kategorije - ravnopravnost polova, starosna struktura, obrazovna struktura i geografska raspodeljenost.

Kako se navodi, u političkoj kulturi građana Srbije primetna je pojava glasanja za određenu listu na osnovu njenog nosioca i personifikacije ideologije i programa kroz najprepoznatljiviju osobu neke političke opcije.

"Zbog toga građani vrlo često uopšte ne znaju i ne trude se da saznaju kakva je struktura ostatka liste kojoj poklanjaju svoje poverenje", navodi se u analizi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Agencije)