POMERANJE STVARI SNAGOM UMA POSTAJE MOGUĆE: Ova tehnologija je NOVA NADA za mnoge koji su PARALIZOVANI! (VIDEO)

Iako je pomeranje predmeta snagom uma nekada bilo rezervisano samo za naučnu fantastiku, naučnici su omogućili da ljudska misao, preko računara, kontroliše invalidska kolica, protetiku i paralizovane udove.

Tiokom kliničke studije pacijent Bill Kočevar, paralizovan od vrata prema dole, uspeo je da hvata predmete koristeći vlastitu ruku i šaku, a naredbe je zadavao - mozak preko računara.

Kočevar je nastradao u biciklističkoj nesreći i zbog teške povrede kičmene moždine više ne može, ili barem do sada nije mogao, da kontroliše telo.

Iza kliničkog testiranja stoji Brejn Gejt, projekt u kojem naučnici s nekolicine unverziteta istražuju kako bi "međuveza mozga i računara " (brain-computer interface (BCI)) tehnologija mogla da pomogne obolelima od neuroloških bolesti, kao i onima koji su radi bolesti ili nesreća ostali bez udova i kontrole nad telom.

BCI tehnologija radi na dva načina - elektrode ugrađene u mozak pamte aktivnost individualnih neurona dok ih algoritmi dekodiraju kako bi saznali koji su "sektori" aktivni kada osoba napravi određeni pokret, bilo to hvatanje šakom ili dizanje ruke.

Sistem električnih impulsa (funkcionalna električna stimulacija) "prevodi" te informacije u signale i naredbe za robotizovani ili paralisani ud.

- Ta tehnologija je omogućila Kočevaru da uhvati i ustima prinese šoljicu kafe, drži vilicu i sam jede, kao i da vlastitom rukom počeše nos - kaže jedan od naučnika sa projekta, Bolu Adžiboje.

Proces je sledeći:

1. Elektrode se hirurški "ugrade" u primarni motorički korteks kako bi detektovali i "pamtili" signale koji prolaze

2. Pacijent prvo intenzivno vežba na način da ispred sebe ima virtualnu ruku na naslonu koja pomaže BCI međuvezi da "pohvata" koji signal označava koju vrstu pokreta

3. Funkcionalna električna simulacija procesuira signale iz mozga, i šalje ih u elektrode koje su ugrađene (implantirane) u ruku

4. Elektrode simulišu kretanje i rad mišića

Naučnici iz "Brejn Gejta" nisu jedini koji su primetili potencijal ovih tehnologija. Prošle je godine Nils Birbaumer, neuropsiholog sa univerziteta u Tubingenu demonstrirao kako potpuno paralizovani pacijenti koji ne mogu čak niti da govore mogu da daju jednostavne "da" ili "ne" odgovore zahvaljujući BCI tehnologiji.

Na univerzitetu u Pittburgu naučnici se bave potencijalom BCI tehnologije ne samo za kontrolu robotskih ruku već i da vide kako senzori koji su spojeni s protetikom koju kontroliše mozak mogu da omoguće da ljudi zaista i "osete" šta dodiruju.

- Zato što je neko imao povredu kičmene moždine ili amputaciju ne znači da mozak gubi mogućnost i kapacitet da razume šta je to imati ruku, osetiti jr i kontrolisati je. Važno je da naučimo da prevodimo sve vrste signala u komande za robotski ud - kaže Robert Gaunt, profesor fizikalne medicine i rehabilitacije sa univerziteta u Pitsburgu.

Pravom uspehu, koji će biti iskoristiv u medicini, prethodi i jako puno rada i istraživanja. Neuralna protetika zavisi o toga da naučnici osmisle najbolji način da se fizički povežu implantanti u mozgu sa računarima koji "dekodiraju" moždanu aktivnost i šalju komande.

Većina naučnika se slaže kako će još dosta vremena proći pre nego što ta tehnologija postane dimenzijama mala, bežična i lako prenosiva.

- To je čisto inženjerski problem na kojem se radi i koji ćemo rešiti - kaže Adžiboje.

Veći je problem, naglašava, to što mozak sadrži milijarde neurona pa je implantacija nekoliko elektroda nedovoljna da se zabeleži puna "paleta" pokreta i svih naredbi koje tome prethode.

Drugi pak kažu kako se mozak, tajanstveni organ koji nam omogućava da naučimo brojne jezike i savladamo vožnju automobila i sviranje instrumenata, zasigurno može i prilagoditi novonastaloj situaciji.

- Nada je u tome da, možda, do neke mere neće biti niti potrebno dekodirati informacije i signale sto posto, već da će nam sam mozak pomoći i naučiti samog sebe da kontroliše tehnologiju kojom mu pomažemo da opet zavlada telom - kaže profesor neurologije Endru Džekson sa univerziteta u Njukaslu.

Jedan od potencijalnih problema je i etičke prirode, kako se ne bi omogućio scenarijo "brainhackinga" (hakovanja mozga). Neki naučnici predlažu da se BCI podaci kodiraju i "zaključaju" u svojevrsnu crnu kutiju, a spomenuli su i pravo veta kako bi lekari ili pacijent mogli da zaustave svaki pokušaj zloupotrebe tehnologije s bilo koje strane.

Ali, i dalje veruju kako BCI tehnologija ima široku primenu, kao i da će, bez sumnje, menjati živote na bolje.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)