Evo šta bi se dogodilo ako bi čovek pokušao da sleti na Jupiter (VIDEO)

Svemir je konačna granica ljudskog dometa, i čovečanstvo ga neprekidno istražuje već vekovima, međutim, dosta toga i dalje prelazi granice naših mogućnosti.

Astronautska izreka koja kaže "najbolji način za istraživanje novih planeta je da na njih sletimo" možda zvuči konvencionalno i otrcano, ali je suštinski istinita i praktična.

Ljudi su tako slali letelice na Mesec, Veneru, Mars…

Međutim, u Sunčevom sistemu postoji nekoliko mesta koje ljudska vrsta još nije nije dokučila. Jedno od takvih mesta je planeta Jupiter.

Jupiter je uglavnom sastavljen od vodonika i helijuma što znači da bi sletanje na njega bilo jednako tome da pokušavamo slejeti na oblak. Jupiter, dakle, nema spolljnu koru koja bi omogućila slobodan pad, već samo beskrajan raspon atmosfere.

Sigurno se sada pitate da li moguće propasti s jednog kraja Jupitera na drugi kraj?

Pa, iz videa američkog portala "Biznis insajder" koji su producirali uz pomoć profesora Kunia Sajanagija sa Univerziteta u Hemptonu, proizilazi da čovek ne bi mogao doći ni na pola puta.

Evo šta bi se dogodilo ako bi čovek pokušao sleteti na Jupiter:

Bilo koja svemirska letelica, bez obzira koliko bila robusna, ne bi dugo preživela na Jupiteru.

Prvo, Jupiterova atmosfera nema kiseonika. Dakle, pre svega trebalo bi se pobrinuti za kiseonik, a sledeći problem je temperatura koja se sve više zagrejava.

Inače, Jupiter ima najbržu rotaciju u našem Sunčevom sistemu. Jedan dan traje oko 9,5 Zemaljskih sati. To stvara moćne vetrove koji mogu šibati oko planete brzinom od 300 km / h. Međutim, na oko 75 milja ispod oblaka doseže se granica ljudske eksploatacije.

Dole u jezgru, pritisak je gotovo 100 puta veći od onoga što je na površini Zemlje. I nemoguće je išta videti, a pritisak je, u središtu Jupitera, 1,150 puta veći.

Već na 2500 milja u središtu Jupitera vrućina je dovoljna da rastopi metal u jednoj sekundi. U ovom trenutku, koji bi trajao najmanje 12 sati, čovek još ne bi bio na pola puta između dve tačke Jupitera.

Na 13000 milja došlo bi se do najdubljeg sloja Jupitera. Tu je pritisak 2 miliona puta jači nego na Zemljinoj površini, a temperatura je toplija od površine Sunca.

Sve u svemu, dovoljno je reći, pokušaj sletanja na Jupiter je loša ideja. Nikad nećemo vijeti šta je ispod tih veličanstvenih oblaka. Ali još uvek možemo proučavati i diviti se ovoj tajanstvenoj planeti iz daljine.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / 100posto.hr)