Hakeri sve veštiji u lovu na lične podatke, pazite da se “ne upecate”

U borbi protiv virusa trudimo se da poštujemo zdravstvene i higijenske preporuke, ali nedovoljno vodimo računa o higijeni u digitalnom okruženju, iako se tamo preselio veliki deo života i rada. Sajber kriminalci su se brzo prilagodili novim okolnostima, pa su i njihove metode da dođu do naših podataka sve sofisticiranije.

Na svakih 39 sekundi u svetu desi se jedan hakerski napad, a sve su učestalije vesti o kompromitovanju velikih baza podataka koje na kraju završe na Dark netu, skrivenom delu interneta u kom cvetaju nelegalne aktivnosti.

Ma koliko mislili da niste zanimljivi kriminalcima i da nemate šta da krijete, svaki podatak za hakere i te kako ima vrednost i može biti zloupotrebljen za korišćenje usluga u vaše ime, krađu identiteta, iznudu, direktnu krađu novca ili narušavanje reputacije. Indeks cena na crnoj berzi pokazuje da detalji o kreditnoj kartici sa CVV brojem vrede između 17 i 65 dolara, a podaci za pristup e-bankingu od 40 dolara do 120 dolara, zavisno od stanja na računu. Hakovani nalog na Fejsbuku prodaje se za 65 dolara, na Instagramu za 45, a na Tviteru za 35 dolara.

Da bi lakše došli do podataka na kojima će bez mnogo muke zaraditi, kriminalci zloupotrebljavaju potrebu građana da budu informisani tokom pandemije. Jedan od prvih primera manipulacije bila je maliciozna aplikacija sa podacima o zaraženima po zemljama. Preuzimanjem mape korisnici su zapravo preuzimali trojanca koji krade korisnička imena, lozinke, brojeve kreditnih kartica i druge osetljive podatke. Takođe je porastao broj lažnih internet stranica i malicioznih dokumenata koji u nazivu imaju covid 19 ili coronavirus.

Navedene vrste prevare spadaju u tzv. phishing napade, koji predstavlja vrstu socijalnog inženjeringa. Da bi prevarni mejlovi ili SMS poruke delovali što uverljivije, kriminalci zloupotrebljavaju velike brendove, banke, državne institucije i operatere mobilne telefonije. Cilj je navesti korisnika da klikom na link ili dokument preuzme virus, ili čak da sam pošalje podatke. Budite posebno sumnjičavi prema zahtevu da neku radnju preduzmete u kratkom vremenskom roku, uz pretnju uskraćivanjem usluge. Znajte da vam ozbiljne kompanije nikada neće tražiti broj računa, lozinku i druge lične podatke putem SMS-a ili elektronske pošte.

O ovim i drugim rizicima možete se edukovati na platformi Kutak za bezbedan net koju je kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane. Ukoliko već niste posetite ovu platformu i saznajte više o fišingu, fizičkoj i virtuelnoj zaštiti kao i bezbednosti podataka. Imaćete priliku i da testirate svoje znanje i osvojite vredne nagrade u kvizu koji kreće 30.11, na internacionalni dan Bezbednosti na internetu.

(Espreso)