NE DAVIMO BEOGRAD: Naša ideja je da prenesemo borbu sa ulica u SKUPŠTINU GRADA! (VIDEO)

Nosilac liste "Inicijativa Ne davimo Beograd - Žuta patka - Čiji grad, naš grad - Ksenija Radovanović" Ksenija Radovanović i prvi na listi Dobrica Veselinović bili su gosti Espreso intervjua nedelje. Sa njima smo pričali o napadu koji se desio u Vinči kada su se iz ove Inicijative okupili da ukažu na štetne posledice dogovorene spalionice otpada, a kada je na njih nasrnuo maskirani muškarac koji je imao masku - lik Putina, kako se bore sa svakodnevnim pretnjama, kakve pretnje dobijaju i zašto se to dešava.

Radovanovićeva je pričala i o napadu koji se desio 2016. godine kada su dve osobe pokušale da je otmu predstavljajući se kao policija, zašto je taj postupak zaustavljen, šta Inicijativa Ne davimo Beograd nudi Beograđanima zašto Beograđani da glasaju za njih, koji je njihov plan, šta će ponuditi a šta prvo promeniti ako dođu na vlast, koji je najveći problem trenutne vlasti, protiv čega se bore, na čije glasove računaju, koliko im znači podrška koju su dobili od gradonačelnice Barselone Ade Kolau, kakva je prognoza za izbore kada su beogradski izbori u pitanju.

Ceo intervju sa Radovanovićevom i Veselinovićem pogledajte u videu:

Ispred deponije u Vinči gde ste se okupili da ukažete na štetne posledice dogovorene spalionice otpada napala vas je maskirana osoba sa maskom Putina preko lica. Šta se desilo tada?

KSENIJA: Mi smo održali konferenciju za štampu na kojoj smo objasnili šta je to dogovoreno ugovorom da će Grad Beograd 108 miliona evra godišnje narednih 30 godina sipati u džepove privatnog investitora da bi on spalio naše đubre. Organizovali smo konferenciju, na nekih pola sata, sat blokirali ulaz u deponiju i onda su se pojavila dva momka i počela da nam prete. Jedna potpuno bizarna situacija, kasnije se ispostavilo da su zaposleni u javnom preduzeću, što oslikava situaciju da relativno mlade osobe bivaju poslate da rade takve stvari. To je javno preduzeće koje svoje zaposlene šalje okolo da rade to.

Zaposleni su u Gradskoj čistoći, jeste ih prijavili, šta se posle desilo?

- Došla je policija, dve patrole, saslušala obe strane i pustila ih obojicu.

Na tome se završilo?

- Da.

Rekli ste da je ovaj napad samo jedan u nizu napada, pretnji i podmetanja koje svakodnevno preživljavate. Zašto mislite da se to dešava i sa čim to povezujete? Kakve pretnje dobijate?

DOBRICA: To je od samih početaka Inicijative Ne davimo Beograd postalo pravilo da različiti elementi, što putem društvenih mreža, što na ulici, što na druge načine, telefonom i slično prete aktivistima Inicijative Ne davimo Beograd u onim situacijama kada zagrebemo neku temu koja očigledno nekoga žulja, ili kada otkrijemo neki proces koji ima, da li koruptivne radnje ili pretnje nekom javnom interesu. To se dešavalo oko Beograda na vodi, sada je počelo da se dešava oko situacije sa Vinčom, što su dva ogromna projekta u gradu u koje je uključena gradska vlast.

KSENIJA: Podsetimo da smo još u februaru 2015. godine napravili svoje novine, jer zapravo o Beogradu na vodi nije moglo nigde da se pročita. Rešili smo da sve ono što znamo i što smo saznali od 2014. do tog trenutka spakujemo u prvi broj tog glasila Ne davimo Beograd. Na samoj konferenciji za štampu ispred Gradske skupštine bilo je par nas i mediji, dobili smo prekršajne prijave zbog organizovanja javnog okupljanja. Kada smo pokušali na ulici da delimo, komunalni inspektor je pokupio lične karte i praktično nas priveo, jer smo bili primorani da ga pratimo do njegove kancelarije, što je ministar policije kasnije demantovao da se desilo. Zapravo od ranih početaka, svaki trenutak kad mi saopštavamo informacije bivamo kažnjavani od strane policije i sudstvo do sada protiv nas ima više od 30 postupaka zbog organizovanja takvih aktivnosti, konferencija za štampu, protesta i drugih akcija. S druge strane, prijavljivali smo 50 osoba samo zbog pretnji putem Fejsbuka, i još dodatno na to ljude koji su nas na ulici čekali, pratili, pratili naše porodice, sa čim se ništa ne dešava.

Na jednom od protesta 2016. godine dve osobe su vas, Ksenija, pokušali da otmu predstavljajući se kao policajci. Nakon toga policija ih je pustila, i postupak je zaustavljen. Zašto, šta su vam tada rekli?

KSENIJA: Pa ne samo da ih je pustila, direktno pomoćnik načelnika policijske uprave za Grad Beograd je zvao policajce na terenu i rekao da oslobodi tog jednog, na krjau se ispostavilo da je '95. godište, oni su se predstavili kao policija i zato što sam opet fotografisala neku osobu pokušavali su da me odvedu do svog auta. Nakon toga, prvo mesecima je trajao pokušaj da ja dođem do dokumentacije da se sazna ko je ta osoba, tužilaštvo je odbilo na kraju da postupa apsolutno. Tek kada su mediji to izneli u javnost, tužilaštvo je preokrenulo odluku i pokrenulo postupak protiv jedne osobe zbog lažnog predstavljanja. Vrh policije i dalje ostaje nedodirljiv, ta osoba je zvala i pustila tog momka iako je on zapravo do kraja protesta ostao tu i pratio me u stopu, što je policija videla. I, tu se ne završava, već se slučaj završio kod zaštitnika građana, koji je rešio da nije baš lepo da te osobe šetaju, ali, pošto nije bilo ništa, pa nećemo čak ni opomenuti MUP. Sve ukupno je jedna strašna, zabrinjavajuća pojava.

Ne davimo Beograd sa svojom listom "Inicijativa Ne davimo Beograd - Žuta patka - Čiji grad, naš grad - Ksenija Radovanović" nastupa na beogradskim izborima. Zašto Beograđani da glasaju za vas?

DOBRICA: Mi smo objavili naš program pre izvesnog vremena koji sadrži sve one tačke koje mislimo da su važne u razvoju našeg grada, koje se tiču većeg učešća građana zapravo u tome kako naš grad izgleda, i gde on ide, o tome kakav nam saobraćaj drugačiji treba, kakve su to promene koje očekujemo iz mesnih zajednica, kakva je to naša želja da se participativno budžetira ono kako će se trošiti sredstva u gradu, do toga da svima treba obezbediti krov nad glavom. To su samo neke od tema, a ono zašto ljudi treba da glasaju za nas je u stvari sve ono što smo do sad radili, je naša ideja da prenesemo tu borbu sa ulica i u Skupštinu grada.

KSENIJA: Ja polazim opet od nas, kao kada bih ja gledala za koga bih glasala na ovim izborima, taj osećaj da nemam, neke kapiram, neke nikako, mene ne prezentuju u tom trenutku. To je neki osećaj koji vučemo još iz 2014. i doveo nas je do ovoga, kada je Beograd na vodi počeo da se sprovodi kao projekat. Tada se takođe nisam osećala reprezentovano ni od jedne strane, niko to nije izneo u javnost, ljudi od kojih sam ja očekivala da hoće. Nakon toga počelo se sa manjim žarištima po Beogradu, niko se nije bavio time i tako je jedna, po jedna stvar vodila do toga da mi kažemo, ok, 'ajde da mi onda uradimo to. Skoro čitav mandat to radimo, pa što onda to ne bismo nastavili da radimo u okviru Gradske skupštine, i mislim da je dobro mesto da se neke stvari i atmosfera razbije i osveži, da se daje novi polet.

Koji je vaš plan? Šta ćete prvo promeniti ako dođete na vlast?

DOBRICA: Mi smo pričali o tome da ćemo otvoriti vrata Gradske skupštine za građane, i pozvati ih da prisustvuju toj prvoj sednici Skupštine Grada.

KSENIJA: Mislim da bi se to otvaranje razvijalo kroz čitav taj mandat. Nama je jako važno i zapravo, većina problema koje smo detektovali i čini nam se da bi mnogo brže bila rešena kroz otvaranje mesnih zajednica. Uključivanje građana, kao kada biste u vašoj ulici imali problem, imali biste jedno mesto gde bi ljudi mogli da se okupe i razgovaraju, ne samo o problemima, nego o rešenjima, i prosto da se susretnu. Sada, kako stoje stvari, te prostorije su ili zatvorene, ili iznajmljene, a ljudi nemaju mesto gde mogu da slobodno razgovaraju o najbližim stvarima. Mislim da bi onda to otvorilo vrata kasnije i za učešće u procesima planiranja, što se pokazalo kao ozbiljan problem kako ljudi odlučuju kako će njihova ulica izgledati, pa do toga da se određuje da će se novac iz budžeta kroz participativno budžetiranje trošiti. Te sitne tačke okupljanja zapravo dobro mesto polazišta za zdraviju gradsku upravu.

Bonus video:

Espreso intervju, Boško Obradović i Saša Radulović