Đilas: Državne firme mogu biti profitabilni nosioci ekonomskog razvoja

Kandidat za gradionačelnika Beograda Dragan Đilas izjavio je da je "aktuelni ekonomski koncept razvoja Srbije neefikasan i limitiran prevaziđenim shvatanjem uloge države u modernoj ekonomiji i prevagom političkih nad tržišnim principima", a da se njegov koncept zasniva na drugačijim polaznim osnovama koje bi mogle da omoguće godišnji rast od preko pet odsto, umesto sadašnjih 2 do 2,5 odsto.

- Ukoliko želimo ubrzan ekonomski razvoj i situaciju u kojoj će građani zaista da osete stvarni boljitak, pre svega u rastu plata i ličnog standarda, moramo maksimalno da iskoristimo sopstvene potencijale najpre u poljoprivredi, ali i u drugim privrednim granama - rekao je Đilas agenciji Beta. Objašnjavajući svoj ekonomski koncept on je naveo primere uspešnih svetskih kompanija koje su u državnom vlasništvu, poput DHL-a, čiji je obrt skoro duplo veći od srpskog BDP-a, nemačke pošte, Arrive koja vozi Beograđane, ali i građane Londona, a koja pripada nemačkoj železnici, i aerodroma u Frankfurtu u kojem kontrolni paket i mogućnost upravljanja ima region Ersen.

"Državne firme mogu biti itekako profitabilne. To smo, uostalom, dokazali u PKB-u koji je 2013. godinu završio sa dobiti od 20 miliona evra. Na žalost danas takvih primera nema, država prodaje i one kompanije koje se lako mogu podići poput Galenike ili koje su veoma profitabilne poput Aerodroma Beograd", rekao je Đilas. On smatra da državne firme mogu biti nosioci ekonomskog razvoja promenom političkog koncepta koji podrazumeva i drugačiji ekonomski sistem od postojećeg. "Naš politički sistem se zasniva na moći koja izvire iz upravljanja državnim preduzećima, nekontrolisanim odlivanjem prihoda zarad partijskih, ali i ličnih interesa. Sve dok ovakav model bude dominantan imaćemo neuspešne državne firme, budžetsko finansiranje gubitaša i, na kraju, sumnjive privatizacije u kojima ceh plaćaju radnici", ocenio je Đilas. Naveo je da bi građani posle promene ekonomskog sistema brzo osetili boljitak. "Kada državne kompanije dobro rade one omoguće ogromnom broju malih i srednjih preduzeća da i oni funkcionišu sarađujući sa njima. Znate li koliko je Kolubara investirala kada ju je vodio Nebojša Ćeran? Dvesta miliona evra godišnje. Nema nijednog investitora koji dolazi u Srbiju koji investira ni 20 odsto ovog iznosa. Pravljenje pravih kompanija od danas partijskih ustanova koje se pogrešno nazivaju preduzećima, i omogućavanje nesmetanog rada privatnih kompanija, garantuje rast našeg BDP-a daleko preko pet odsto. A to znači i rast plata i životnog standarda", kazao je Đilas. On je rekao da se zalaže i za promenu pravila po kojima rade banke u Srbiji, što znači da treba da se samo primene pravila koja se na banke odnose u Evropskoj uniji. "Nemojte da slušamo bajke o riziku za poslovanje u Srbiji zbog koga su krediti preskupi, a građanima se kroz razne namete dere koža sa leđa. Ko neće da radi po evropskim pravilima slobodno neka zatvori poslovnice i ode. Biće mnogo njih koji će ostati. Bankarski sistem gledam kroz primer kredita u 'švajcarcima'. Hoćete li da me ubeđujete da kad su ljudi uzimali takozvane kredite u švajcarcima da je banka od NBS-a kupovala švajcarce i uplaćivala ih građanima na račun? Neće biti. Nego je samo indeksirala kredite u 'švajcarcima'. Dakle, pretvorite kredite u evre, zaračunajte normalnu kamatu, dodajte procenat dva na to što su bili krediti u 'švajcarcima' i prestanite da uništavate živote ljudima. Dobro ćete zaraditi i ovako, besmisleno je da neko vraća tri puta više nego što je od banke pozajmio", predložio je Đilas. Dodao je da je "ključ je u tome da državne firme prestanemo da tretiramo kao partijski plen, a da se njihovo poslovanje iz sfere socijalne politike prevede u tržišni ambijent". "U vlasništvu treba da participiraju i zaposleni sa 10 odsto kako bi, zbog podele dela profita, bili dodatno motivisani. Takva struktura državnih preduzeća garantuje mogućnost da se ona uspešno razvijaju kroz partnerstvo sa ozbiljnim kompanijama, po sistemu otvaranja zajedničkih firmi i ulaganja u tehnološki razvoj. PKB je sa najvećim svetskim proizvođačem hrane Unileverom, sedamdesetih godina prošlog veka, napravio Frikom. Zašto to ne bi mogao ponovo da uradi?", kazao je Đilas. Istakao je da sada država pokušava da upravlja tržištem u Srbiji a da glavnu reč u privredi vode stranački kadrovi. "Država mora da svoj angažman preusmeri na obezbeđivanje pravne sigurnosti, stvaranje ambijenta za dugoročno planiranje. Ako bi država, recimo, krenula makar sa simboličnim smanjenjem nameta na plate, oslobodila privredu samo dela postojećih nameta, olakšala poslovanje umesto stvaranja neprijateljskog okruženja, milion nepotrebnih procedura i besmislenih pravila, stvari bi se veoma brzo promenile", ocenio je Đilas. Dodao je da se zalaže za to da se napravi holding od najmanje deset regionalnih kompanija koje bi se bavile poljoprivredom kako bi od zemljišta koja se ne obrađuje država i građani imali dobit, što bi moglo i te kako da se uradi. "Deset kompanija sa po hiljadu hektara pod voćem pozicionira Srbiju kao lidera u regionu i ozbiljnog igrača na evropskom nivou. Za to je neophodno uložiti oko pet stotina miliona evra, odnosno 50.000 evra po hektaru. Nema potrebe da država daje pare iz budžeta. U bankama građani imaju preko osam milijardi evra štednje. Ponudimo im kamatu od 2,5 odsto i akcije bez prava odlučivanja u kompanijama koje pokrećemo. Posle tri godine realno je da zaraduju preko 10 odsto godišnje na sredstva koja su uložili i za koja im, kao i kad daju novac u komercijalne banke, garantuje država. To bi bila korist za državu, građane, ali i za one koji proizvode protivgradnu zaštitu, ograde, sisteme za navodnjavanje", preporučio je Đilas. Dodao je da bi desetine hiljada ljudi u tom lancu došlo do solidnog posla, desetine i stotine manjih firmi bi živnule i počele da prave profit, a "Srbija bi se pokrenula". Komentrašući povezivaje privatnog sektora i države u oblasti poljoprivrede on je rekao da bi kompanije u državnom vlasništvu pomogle individualnim proizvođačima jer bi mogli da se oslone na te velike firme. "Uvezali bi sve postojeće hladnjače u sistem, tamo gde nedostaju kapaciteti napravili bi ih. Seljak bi doneo svoj proizvod - malinu, jabuku ili nešto treće - stavio ga u hladnjaču i za to dobio potvrdu. Svakog ponedeljka u podne bi se saopštavala berzanska cena tog proizvoda i proizvođač bi odlučivao da li će da proda ili da čeka da cena raste. Ukoliko su mu potrebne pare za život otišao bi u banku sa potvrdom o predaji proizvoda i uzeo pozajmicu kolika mu je potrebna. Platio bi nekoliko procenata troškove banci, ali ne bi morao da prodaje svoju malinu ili jabuku kad je loša cena, nego bi mogao da čeka. I da sam odluči kad će da proda. Ne bi više bilo ucena, zarada na ljudima koji proizvode, svi bi mogli sami da odluče i da planiraju šta će i kako će raditi", rekao je Đilas.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Beta)