užas
SRCE ĆE SE IZ OVIH ŽIVOTINJA PRESAĐIVATI U LJUDE? Srpski SPECIJALISTA TVRDI, budućnost transplantacije je IZVESNA
Smatra da deca treba još u školi da se edukuju o bolestima, ishrani, pušenju
U Srbiji svakog dana od bolesti srca premine 145 ljudi (danas je zbog posledica korone život izgubilo 25 pacijenata), a najnoviji podaci će sigurno pokazati da je ta brojka bila još veća prošle godine, kaže prof. dr Miljko Ristić, naš najbolji kardiohirurg i savetnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
U intervjuu za naš portal prof. Ristić kaže da je korona uticala na to da se sad sa problemima sa srcem javljaju i pacijenti koji pre kovida nisu imali srčane probleme, a takvih je 10-ak procenata.
Prof. Ristić kaže da je korona uticala i na transplantacije srca, da je u Srbiji za dve godine urađena samo jedna, a da je budućnost u transplantaciji ovog organa, njegovo presađivanje sa svinje, kao što se sada kod ljudi ugrađuju svinjski zalisci.
Smatra da deca treba još u školi da se edukuju o bolestima, ishrani, pušenju, a navodi i da se toliko starosna granica obolelih od srca pomerila da je njegov najmlađi pacijent kojeg je operisao zbog infarkta imao svega 25 godina.
Imate li povećan broj pacijenta sa problemima srca zbog korona virusa? Često se čuje da nam preti postkovid era.
Sigurno je da nam predstoji postkovid era. Malo više od dve godine traje pandemija i na tom velikom broju pacijenata koji su oboleli od kovida konstatovano je, ne samo u našoj zemlji, nego u svim drugim u svetu, da jedno vreme pate od tegoba koje se odnose na slabost kardiovaskularnog sistema, odnosno od srca. Pacijenti koji nikada nisu bili bolesni od srčanih oboljenja pre kovida, posle kovida jedno vreme se osećaju slabo i malaksalo. Taj period traje i po nekoliko meseci.
To se lako ustanovljava ultrazvučnim pregledom, koji je bezbolan, za 10 do 15 minuta. Na osnovu parametara koji se dobijaju ultrazvukom srčanog mišića, konstatuje se da li je on oslabio ili nije. Uglavnom se tu radi o infekciji tog srčanog mišića - miokarditisu. On nije nepoznat u našoj patologiji kod pacijenata. Kao uzročnik je najčešće bio prisutan koksaki virusa, i koji se teško eliminisao iz našeg organizma, tako da su se naši pacijenti koji su bolovali od miokarditisa, lečili često i godinama. Izgleda da je sada korona virus istisnuo koksaki. Vreme će pokazati da li će biti više pacijenata sa tim miokarditisom uzrokovanim kovidom, ili koksakijem ili nekim drugim virusima.
U svakom slučaju, prisutne su tegobe kod pacijenata koji nikada pre nisu bili bolesni, pre kovid 19 infekcije. Naročito jedno upozorenje za sportiste, koji pokušavaju što pre da se vrate treninzima iako su oni profesionalni sportisti. Bar jedno tri meseca treba da pauziraju posle kovid infekcije, to je jedna sigurnost koja se može proveriti ultrazvučnim pregledom i laboratorijskim analizama. Ja sam u sportu dugo, oni su nestrpljivi, čak i kada imaju temperaturu oni govore da mogu, oni su snažni, igraju po kiši, snegu, pregrmeli su dosta toga u životu. Otrpilike tri meseca, sportisti koji su preležali kovid ne treba da idu na treninge i da se bave fizičkim aktivnostima.
Ima li mladih pacijenata, koliko se starosna granica ljudi koji imaju srčanih problema pomerila?
Evidentno se pomerila ka mlađima. Ranije, kada sam ja počeo da radim, srčana oboljenja su bila vezana uglavnom za starije pacijente, za stariju populaciju, koji imaju više od 50, 60, 70 godina. Iz neke moje prakse koja nije mala, danas je to drugačije. Najmlađi pacijent od infarkta kojeg sam operisao je imao 25 godina. Tri bajpasa. Kada smo ga otvorili, videli smo arterije koje su jako bile izmenjene sa plakovima, to je karakteristično za uznapredovalu bolest krvnih sudova srca. Od 25 do 30 godina, ako uzmemo statistiku bilo koje kardiohirurške klinike, videćete da ih ima na stotine, a za uzrast od 30 do 40 godina, postalo je uobičajeno da neko dođe sa anginom pektoris.
Naša zemlja vodi neslavne rekorde. Drugo mesto smo u Evropi po oboljenju srčanih bolesti i umiranju, a treći u svetu. Zato treba što pre uvesti edukaciju mladih ljudi još u školi. Deca uče istoriju i geografiju, to je dobro u smislu opšeg obrazovanja, ali ono od čega zavisi život tog budućeg čoveka i žene je edukacija o ishrani, pušenju, drogi... Toga uopšte nema u školama, nijedan čas takve edukacije. Dete već od druge godine kada ima zube, jede sve što ne treba. I kožu od pileta, i svinjetinu i jagnjetinu i puno masnih proizvoda. Ti predmeti treba da skrenu pažnju deci u prvom, drugom, trećem razredu osnovne škole, i mislim da je krajnje vreme da se u nastavu uvede predmet koji se tiče bolesti, ne medicinski, za to postoje srednjemedicinske škole i fakulteti, već čisto elementarno znanje o bolestima koje su svakodnevno prisutne, čija je klinička slika lakša.
Kao primer navodim stalno Francuze. Bio sam mlad lekar i bio sam na Kongresu u Francuskoj. Oni su bili na drugom mestu po obolevanju od srca. Uveli su 4 godine da mogu da kontrolišu holesterol besplatno svaki dan. Samo na osnovu tih kontrola, kada je bio sledeći kongres evropskih kardiologa, došli su na drugo mesto, ali otpozadi. Mi ništa ne preduzimamo za naše kardiovaskularne pacijente i to nas košta. Svaki dan u Srbiji po statistici, koja će biti još gora kada Institut "Batut" objavi broj pacijenta koji su umrli prošle godine - i onkološki i kardiološki, od srca umre 145 ljudi. Dakle danas će u Srbiji umreti 145 ljudi od kardiovaskularnih bolesti.
Kako da prepoznam da li imam postkovid odnosno da posumnjam da mi je oslabio srčani mišić?
To su dva simptoma, slabost i malaksalost. Možda neka bezvoljnost. Te tegobe treba da ukažu da li je došlo do oštećenja srčanog mišića ili nije, a pregled je potpuno bezbolan. To je ultrazvuk srca koji traje 10-ak minuta, laboratorija, srčani enzimi odnosno krvna slika. Jako brzo se može ustanoviti da li je ta slabost posledica gubitka kondicije ili oštećenja srčanog aparata.
Koliko su takvi pacijenti česti na Institutu "Dedinje"?
Nisu toliko česti, ali je sigurno 10 procenata čine pacijenti koji nisu imali problema sa srcem pre kovida, a posle preležane korone se žale na ova dva problema.
Da li bi kardiovaskularni bolesnici trebalo da prime i četvrtu dozu vakcine protiv korona virusa o kojoj Nacionalni komitet za imunizaciju treba da donese odluku?
Lično mislim da ta četvrta doza neće moći mnogo da pomogne jer mi smo do sada imali 6 sojeva virusa, jesu oni svi iz iste grupe korone, ali su ipak specifični kada se pravi vakcina. Pitanje je da li vakcina pravljena za početni soj pomaže i kod šestog. Pomaže sigurno, ali ne u tolikoj meri kao za prvi soj. Imamo u međuvremenu omikron, delta soj... Mislim da bi kompanije koje prave vakcine trebalo da budu agilnije, kao što se svake godine pravi vakcina za grip. Ne možete ove godine da primite vakcinu za grip koji je bio prošle godine. To je novi soj. U svakom slučaju, izbora nemamo. Najbolje je da vakcina bude za svaki soj, ali to ne može da se stigne jer taj virus toliko mutira. Ja verujem u nauku, sada imamo i izveštaja da virus popušta i nadam se da će ovo da budu njegovi poslednji trzaji.
Da li je korona kriva, zašto su stale transplantacije srca, ili je nešto drugo po sredi?
Korona jeste krivac i za to, ali mi smo i pre korone bili jedna od zemalja koja ima jako malo donora. Po broju stanovnika, Srbija bi trebalo godišnje da ima 70 donora. Mi ako smo imali 10 godišnje, više nismo imali. To je malo bruka za naš zdravstveni sistem i za našu naciju
Šta može da se uradi da se popravi situacija?
U poslednje dve godine je urađena samo jedna transplantacija. Od jednog donora može da se uradi više transplantacija - i bubrega, jetre sočiva... Šta može da se uradi? Vest koja je stigla pre više od mesec dana - presađeno srce svinje na čoveka, mislim da je to neka budućnost. Mi koristimo i zaliske od svinje da ugradimo čoveku. I, tu su dobri rezultati, to već duže vreme kod nas, i pacijenti sa ugrađenim svinjskim zaliscima žive potpuno normalno.
Te intervencije su jako česte kod nas. Ali u slučaju presađivanja srca sa svinje, moralo je da dođe do genetske modifikacije. Dest gena je izmenjeno u svinji, to su geni koji utiču na odbacivanje i to se za sad pokazalo dobrim. To nije prva transplantacija srca sa životinje na čoveka. Urađena je pre 20 godina transplantacija srca majmuna kod bebe. Nažalost, beba je preminula posle dan, dva. Majmun je izabran kao životinja bliža ljudskom organizmu po sastavu.
A zašto svinja?
Pokazalo se da majmunskom srcu, da bi naraslo na veličinu čovečeg, treba 10-ak godina, a kod svinje je brže. Na farmama na kojima se gaje za transplantaciju srca, oni dostižu veličinu čovečjeg srca za godinu dana.
Kada mi možemo u Srbiji da očekujemo prvu transplantaciju srca sa svinje na čoveka?
Mi u medicini zaista pratimo sve što se dešava u svetu. Tako da, mislim da sve to zavisi od našeg zdravstvenog sistema, pre svega Medicinskog fakulteta u Beogradu koji vodi nauku i treba da prati ostala naučna dostignuća.
Za sada na Institut "Dedinje" gde je u Srbiji urađena prva transplantacija srca davne 1996. godine nije urađena nijedna, jer "Dedinje" nije našlo svoje mesto uz sistemu transplantacije organa u Srbiji. Sa Dedinjem 2, to može da se izmeni. U KC Srbije, koje jedino radi transplantacije srca u Srbiji, urađena je jedna za dve godine.
A koliko pacijenata čeka transplantaciju srca?
Sigurno ima oko 100 pacijenata. Jer, ta terminalna srčana slabost je boljka koja nije problem samo u našoj zemlji već u celom svetu. Naravno, ako se ograniče transplantacije samo na jednu ustanovu, normalno je da će i broj transplantacija bizi manji.
Znači, postoji mogućnost da se u "Dedinju 2" rade transplantacije?
Nema razloga da se ne radi. "Dedinje 2" je eminentna naučna ustanova kao i KCS, i mislim da samo sa dobrom voljom i dobrom organizacijom, može da se napravi krupan korak u transplantacijama srca. Ali možda će tu preduhitriti postupak uzimanja srca od svinje.
(Espreso/Telegraf)