KOD NJEGA DOLAZILI KAO "POKOJNICI", A ODLAZILI KAO "PUKOVNICI"! Miša nasledio deda Rada, dolaze i iz inostranstva

Na stotine ljudi iz svih delova Srbije i regiona stizalo je prethodnih godina u dragačevsko selo Zeoke, a razlog je bio samo jedan. Rade Jevremović nadaleko je bio poznat po tome što je muškarce rešavao najneugodnije boljke -impotencije i mnogi su upravo kod njega dolazili kao "pokojnici", a odlazili kao "pukovnici". Međutim, kad je on umro mnogi su se uplašili kud će i šta će i kako će sada rešavati veliku muku. Međutim, deda Rade ih nije ostavio na cedilu. Svoje znanje, još za života, preneo je na svog unuka Mišu koji je već do sada imao mnogo "uspešno rešenih slučajeva".

"Deda skoro dve poslednje godine nije mogao da obavlja posao, pa je želeo da prenese znanje na mene i brata. Brat je odbio, a ja sam prihvatio jer nisam želeo da sve ono što je toliko godina radio padne u zaborav. Njemu je znanje preneo tast, a on meni tako da nikakve promene nema. Nije bilo teško to da se savlada. Znao sam da će biti šale na moj račun, ali ja svog dedu nisam mogao da odbijem, ali ni te ljude kojima je pomoć zaista potrebna. Velika je to muka", kaže za RINU Mišo, unuk pokojnog deda Rada.

Ritual se sastoji od očitavanja posebne bajalice kojom neznane junake diže iz mrtvih, a zatim se glogov klin pobija u most na lokalnom potoku. Za neke će možda delovati smešno, ali ne i za one kojima je upravo deda Rade promenio život iz korena, a bilo ih je na stotine.

"Ljudi koji dođu iz inostrastva, dođu pravo u Zeoke da reše problem. Dešavalo se da čekaju i po sedam dana ovde u Drgačevu kako bi ih deda primio i pomogao. Dolazili su doktori, mlađi ljudi i stariji. Mladići od dvadesetak godina, ali i muškarci i sedamdesetim. Muka ne bira i nema pravila ko sve može imati te neprijatne probleme. Važno je što ih ovde reše", kaže Mišo.

Preko dvadeset godina deda Rade je kod vodenice i na mostu izvodio svoj ritual, a koliko ga je ljudi posećivalo govori i broj zabijenih klinova u drvenu ćupriju koji svedoče o muškarcima koji su odavde otišli srećni svojim lepšim polovinama.

Zbog škakljivosti cele sitiacije još uvek se nije lično javio niko kome je deda Rade pomogao, ali već pomenuti klinovi govore da takvih ima dosta. Ako ništa drugo, vredi pokušati jer je sigurno zdravije i jeftinije od obične vijagre, a ako je verovati dedi Radu, a sada i njegovom unuku Mišu i puno efikasnije.

(Espreso / RINA)