E, sad je stvarno 8. MART!
ODGOVOR BAKA RADMILE JE NENADMAŠIV! Kad je rekla kad se obeležava 8. mart, cela Srbija se smejala do suza (VIDEO)
Još u drevnim vremenima 8. mart se obeležavao u Starom Rimu
Osmi mart poznat je i kao dan žena, kako tradicija nalaže ženama se poklanjaju pokloni i cveće, umesto njih se završava sav posao po kući, pozivaju se gosti ili se odlazi u restoran.
Sa druge strane, 14. februara obeležava se Dan zaljubljenih, a pravoslavni vernici slave Svetog Trifuna, takođe dan koji simbolizuje poklanjanje ali i ljubav.
Jedna baka ostala je zbunjena 2017. godine kada je na pitanje novinarke: "Šta se obeležava 14. februara?", dala odgovor koji je nasmejao sve koji su pogledali ovaj snimak, a kojem se vraćamo svakog 8. marta ali i 14. februara, iz očiglednog razloga. U pitanju je bila gospođa Radmila iz Gornjeg Rataja koja je posle čuvene izjave postala hit na internetu.
"Bilo mi je žao samo što sam ispala glupa. Međutim, nisam. Šta sam rekla, rekla sam, prošlo je", ispričala je kasnije baka Radmila za "Eksploziv" o svom čuvenom odgovoru.
Još u drevnim vremenima 8. mart se obeležavao u Starom Rimu.
Inače, poreklo ovog praznika apsolutno nije romantično, a mnogi su to već zaboravili. Spremili smo spisak interesantnih činjenica koje govore o prekretnicama u istoriji nastanka Međunarodnog dana žena.
Cvetni venčići
Još u drevnim vremenima ovaj praznik se obeležavao u Starom Rimu. Matrone su dobijale poklone i bile su obasipane toplinom i nežnošću muškaraca. Robinje su takođe bile nagrađivane znacima pažnje i oslobođene su rada. Rimljanke su oblačile u prelepu odeću, plele cvetove u kose i odlazile su u hram boginje Veste koju su smetrale pokroviteljkom kućnog ognjišta.
Svi na miting!
Radnice tekstilne industrije u Njujorku su 8. marta 1857. godine izašle na miting sa zahtevima za poboljšanje svojih socijalnih uslova. Izborile su se za biračka prava, povećanje plate i skraćenje radnog dana. Još jedan miting žena održan je 8. marta 1908. godine, ovoga puta protiv eksploatacije dečijeg rada. Dve godine kasnije revolucionarka Klara Cetkin (Clara Zetkin) predložila je da se odabere oficijalni dan kada će žene moći da izraze svoje potrebe, brige i želje. Već godinu dana kasnije Praznik solidarnosti sa ženama počeo je da se obeležava u mnogim zemljama: Austriji, Švajcarskoj, Danskoj i Nemačkoj. Tačan datum nije bio izabran i države su organizovale dešavanja u različito vreme. Tek je 1914. praznik obeležen 8. marta u nekoliko država sveta: četiri gore pomenute, kao i u Rusiji i Holandiji. Interesantno je to da je do 1918. godine u Rusiji važio Julijanski kalendar pa je praznik padao 23. februara.
Međunarodna tradicija
Posle raspada SSSR-a praznik je ostao na listi važećeg kalendara i do danas se obeležava u državama ZND (Zajednica nezavisnih država). U Uzbekistanu taj dan je posvećen Danu majki, u Jermeniji – prazniku Materinstva i Lepote. U Nemačkoj i Francuskoj 8. mart nije neradni dan i ne obeležava se previše, ali se o njemu u štampi piše. Muškarci čestitaju svojim ženama Dan majki, koji pada u maju. U Poljskoj 8. mart takođe nije crveno slovo u kalendaru, ali se u njegovu čast organizuju svečanosti. U Italiji žene ovaj dan proslavljaju bez svoje jače polovine. U Vijetnamu ovaj datum je vezan za pomen sestrama Trung (Trưng) koje su oslobodile narod od kineske agresije. U Siriji se 8. mart smatra Danom Revolucije, a u Liberiji se u to vreme vrši pomen palim žrtvama.
Mimoza i akacija
Bukete mimoze smo preuzeli od Italijana. Savet žena Italije je 40-ih godina 20. veka predložio da ovaj cvet bude simbol Međunarodnog dana žena. Cvet potiče iz Austrije, ali raste uglavnom u Francuskoj i Brazilu. Nežni cvet boje sunca u sebi nosi mnogo lekovitih svojstava koja deluju opuštajuće na organizam. U Crnoj Gori se obeležava dan mimoze, a u San Rafaelu se održava parada koja proslavlja kraj zime jer mimoza počinje da cveta sredinom februara. U Rusiji je običaj da se za ovaj praznik ženama poklanja cvet iz porodice mimoze, koji raste na Kavkazu.
Praznik zaljubljenih - 14. februar
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je blagoslovena od Boga, a bračni zavet neraskidiv, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i Sveti Trifun.
U "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića piše kako je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji, od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna. Još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.
Sahranjen je skromno, po njegovoj želji, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominje stradanje svetitelja Trifuna.
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom. Veruje se da će grožđe tako dobro roditi.
Ako na svetog Trifuna pada kiša, veruje se da će uspešno roditi šljiva i da će biti dobra godina.
Jedno od verovanja u narodu je da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
U nekim selima Šumadije slavi se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga od raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Bonus video:
(Espreso)