umesto podrške, stavili ga na stub srama
SRBIN PONUDIO SMEŠTAJ UKRAJINSKIM IZBEGLICAMA, NAIŠAO NA OSUDU: "Treba da te je STID! E jado JADNI" (FOTO)
Bilo je i onih koji su smatrali da pomoć nije potrebna Ukrajincima, koliko Rusima
Ako poželite da budete humani u Srbiji, sa malo širim pogledom na svet, možda je bolje da se pripremite za svakakve komentare što je iskusio i Miloš Bošković, koga tviteraši vređaju već par dana samo zato što je poželeo da ispadne čovek.
"Nudim besplatan smeštaj za izbeglice iz Ukrajine u vikendici 10km od Niša. Voda, struja, šporet, frižider, toalet, mislim da je maksimum 4 osobe. Imamo osobu koja govori ruski. RT ako ima neko ko bi ovo trebalo da vidi, hvala!", glasio je njegov tvit koji je pokrenuo veliku polemiku među tviterašima.
Naime, iako je verovatno očekivao da će njegova inicijativa postati viralna, verovatno nije mogao ni da zamisli da će zbog humanosti završiti na stubu srama.
Jer, sudeći prema tvitovima, mnogi su mu zamerili to što nije ustupio vikendicu nekoj ugroženoj porodici iz Srbije, već želi da stambeno pomogne nekoga ko beži pred paklom rata koji već danima besni u Ukrajini.
"Što ne ponudiš nekome iz Srbije? A? Sram da te bude..." "Evo mene odma' milojko, primaš li i zlovence?", "Baš će da dođu da pričaju na ruskom, genijalno", glasili su oni malo manje uvredljivi komentari.
Nažalost, onih pogrdnijih, bilo je u većini.
"Ja nudim isto to u okolini Niša ali samo za ukrainske manekenke i devojke ruskih oligarha kojima su sredstva zarobljena na Zapadu. Mislim njima je sada najteže navikle su na visoke standarde i treba im uteha, neko da ih pre svega razume", glasio je samo jedan od malicioznijih komentara tivteraša.
Drugi je naveo kako je prvo morao da pogleda u "svoje dvorište", pa tek onda da pruži ruku izbeglicama iz Ukrajine.
"Imam ja odmah da ti preporučim nekoliko srpskih porodica, koje niko ne vidi godinama. Ako si hteo da budeš humanitarac, nije trebalo da ideš dalje od svoje ulice....sirotinje ima na svakom ćošku! Jel treba da se desi Ukrajina da bismo bili ljudi?", napisao je ovaj tviteraš.
Bilo je i onih koji su smatrali da pomoć nije potrebna Ukrajincima, koliko Rusima.
"Ja nudim sve isto ali u vikendici u okolini Beograda i isključivo za rusku porodicu, za ukrajince ne. Hvala za RT"., napisao je on kratko.
U moru loših komentara, bilo je tu i onih dobrih. Otrežnujućih. Komentara koji nas podsećaju na to da je čovek misleće biće. Da smo, ovakvi kakvi jesmo, spremni da započnemo ratove ali i da pružimo ruku spasa.
"Hej ljudi, u šta smo se pretvorili?!?! Nemamo samilosti ni prema kome. Znam da ima kod nas sirotinje i beskućnika ali se naša država ne brine o njima, možemo i njima da pomažemo SMS-om. Ovo sa Ukrajinom je pomoć zbog ratnih dešavanja. Pomogne ko, kako i ako može.", glasio je komentar savesti i svesti, upućen od strane ovog tviteraša.
Ono što ipak najviše boli od sega, jeste činjenica da Srbi kao narod, samo u poslednje tri decenije imaju višestruko iskustvo kada se radi o prisilnim migracijama usled tatnog stanja, prvo sa područja tokom 1995. godine, Hrvatske i Bosne, a nakon toga, i sa teritorije Kosova, nakon bombarodovanja 1999. godine i pogroma iz 2004. godine.
U oba slučaja, dom su tražili daleko van bombi i rata. Nevoljno, bežeći pred pucnjevima i bombama, baš kao i preko milion Ukrajinaca, koliko se procenjuje, koji traže privremeni dom usled ruske agresije na Ukrajinu.
(Espreso / Blic)