TRŽIŠTE NEKRETNINA EKSPLODIRALO: Šest milijardi evra prometa, preko 30.000 sklopljenih ugovora

Nedavno je Republički geodetski zavod objavio Izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti u 2021. godini, i podaci navedeni u njemu samo potvrđuju ono što već znamo, da je tržište nekretnina u poslednjih 12 meseci doslovno eksplodiralo.

Količina novca na tržištu je dostigla basnoslovan iznos od 6,1 milijardi evra, što je 47 odsto više nego u 2020. godini. Značajno je povećan i broj kupoprodaja, za oko 28 odsto sa 107.588 na 138.180 sklopljenih ugovora. Najveći broj kupoprodaja se desio u decembru (13.628). Najviše prodatih nepokretnosti u 2021. bilo je na teritoriji Vojvodine (47.843), zatim Šumadije i Zapadne Srbije (35.903), grada Beograda (33.663), a najmanje na teritoriji Južne i Istočne Srbije (20.771).

Kao i do sada najskuplje nekretnine su prodate u Beogradu, pa je samim tim i najveći deo prometa ostvaren u Beogradu (3,108 milijardi evra). Najskuplji kvadrat je prodat u Beogradu na vodi za 10.068 evra, a najskuplja kuća u Srbiji prodata je za 5 miliona evra na opštini Savski venac.

Količina novca na tržištu

Količina novca na tržištu u 2021. godini je dostigla iznos od 6,1 milijardu evra, što je povećanje u odnosu na godinu pre za 47 odsto. U slučaju stanova potrošeno je 43 odsto više novca (3.293.036.000 evra).

U prometu kuća količina novca je porasla za 50 odsto (621.519.000 evra). U slučaju poslovnih prostora količina novca je povećana u odnosu na 2020. za 45 odsto (297.353.000 evra).

Građevinsko zemljište tj. količina novca potrošenog na njega je poraslo za 66 odsto (ukupno 463.482.000 evra), dok je u slučaju poljoprivrednog zemljišta količina zemljišta porasla za 14 odsto (204.933.000 evra).

Način plaćanja

Prema podacima iznesenim u Godišnjem izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti za 2021. godinu, 15 odsto svih nepokretnosti je plaćeno iz kredita, što je za 1 odsto više nego 2020. godine. Na ovaj način su se najviše kupovali stanovi, oko 34 odsto, što je takođe za 1 odsto više.

Što se tiče zastupljeno valuta u ugovorima o prometu nepokretosti, 85 odsto kupoprodaja je izvšreno u evrima, dok je ostatak plaćen u dinarima (oko 15 odsto) i drugim valutama (0,12 odsto).

Promet

Najveće učešće u ukupnom prometu nepokretnosti prošle godine su imali stanovi, sa 29 odsto učešća što je isto kao i prošle godine. Na drugom mestu, po prometu, nalazi se građevinsko zemljište sa 20 odsto učešća, zatim poljoprivredno zemljište sa 14 odsto, i stambeni objekti sa takođe 14 odsto učešća.

Dakle, tokom prošle godine prometovano je 50.275 stanova, 34.640 prometa građevinskog zemljišta, 24.920 prometa stambenih objekata i 23.810 prometa poljoprivrednog zemljišta.

Prošle godine promet stanova je porastao za 28 odsto, promet kuća je porastao za 32 odsto, promet poslovnog prostora za 42 odsto, a promet građevinskog zemljišta je porastao za 40 odsto. Najmanji porast prometa je kod poljoprivrednog zemljišta, od oko 12 odsto.

Cene

Još jedan od pokazatelja opšteg pravca i smera kretanja tržišta nekretnina, je i rast cena koje su probile sve zamislive granice.

Najskuplji kvadrat u novogradnji u Srbiji je prošle godine prodat u Beogradu na vodi, za 10.068 evra. Posebno je zanimljivo da je u Beogradu na vodi prodato i najskuplje garažno mesto u Srbiji, za 40.000 evra. Radi se o stanu površine 144 kvadrata. U slučaju starogradnje, najviša cena je zabeležena u beogradskoj opštini Vračar, i to o 4.615 evra po kvadratu za stan površine 26 kvadrata.

Sa druge strane, najskuplji stan koji se nalazi na Novom Beogradu, je kupljen po ceni od 1.888.614 evra, ukupne površine 399 kvadrata. Najskuplja kuća je prodata na Savskom Vencu po ceni od 5.000.000 evra.

U slučaju poslovnog prostora, najskuplji kvadrat je prodat za 11.538 evra u opštini Čukarica, a najviša ugovorena cena, za poslovni prostor na Novom Beogradu, je iznosila 2.500.000 evra.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta plaćen je 24,9 evra u Surčinu, a najskuplje zemljište ukupno je prometovano u opštini Žitište, po ceni od 3,5 miliona evra za 303 hektara.

(Espreso/Blic)