IZGLEDALA JE KAO FINA BAKICA, A ISTINA O NJOJ JE ZGRAŽAVAJUĆA: To što je STARICA RADILA je HOROR NAD HORORIMA!

Sa svojim haljinama od šifona, naočarima sa debelim okvirom, sedom kosom i gomilom mačića, Amerikanka Doroteja Puente je izgledala kao fina baka iz komšiluka, ali se iza te fasade krila mračna tajna. Ova naizgled bezazlena starica je zapravo bila monstruozni serijski ubica sa najmanje devet žrtava koje nosi na duši.

Između 1982. i 1989. Puenteova je u svoj pansion u Sakramentu u Kaliforniji primala ranjive ljude i beskućnike. Neke od gostiju je trovala, a neke davila pre nego što bi ih sahranila na svom imanju i unovčila njihove čekove socijalnog osiguranja.

Nestanak ovih takozvanih „ljudi iz senke“ godinama je prošao neprimećeno, sve dok na kraju socijalna radnica Džudi Mojs, koja svedoči u novom dokumentarcu “Najgori cimer ikada”, nije prijavila nestanak stanara.

Policijci su nakon toga ostali u šoku kada su pronašli šest tela zakopanih u dvorištu ove „male starice“.

Jedan od žrtava bio je izvesni Alvaro koji je godinama imao problem sa mentalnim zdravljem i bio beskućnik. Džudi nije prihvatila staričino objašnjenje da je otišao na odmor u Meksiko sa svojim bratom, posebno zato što je znala da nije razgovarao sa svojom porodicom.

Ona je takođe ispitala drugog stanara, Džona Šarpa, koji joj je rekao da se dešava nešto jako sumnjivo

– Nešto nije u redu. Kopala je mnogo rupa – kazao joj je on.

Socijalna radnica je alarmirala policiju, koja je otišla do kuće, gde ih je dočekao isti odgovor – da je Alvaro na odmoru.

Međutim, Šarp je uspeo da doda poruku policiji na kojoj je pisalo “Tera me da lažem za nju”.

U bašti je otkriveno trulo meso

Policija se vratila i pretražila kuću, ne nalazeći ništa, pa su tražili dozvolu da prekopaju baštu “kako bi rekli Džudi da su uradili sve što su mogli“.

Policajac koji je radio na slučaju seća se da je prekopao baštu i pronašao „komadiće tkanine, ljuske od jaja i komade kože koji su izgledali kao goveđe meso“.

– Samo smo kopali i kopali. Mogao sam da vidim Doroteju kako gleda kroz prozor u nas, odozgo – ispričao je on u dokumentarcu.

Konačno su pronašli telo 78-godišnje Leone Karpenter, a policija je shvatila da je “goveđe” meso zapravo ljudsko.

– Skidao sam ga sa kostiju – kaže jedan od policajaca u dokumentarcu.

Kada ju je policija na početku ispitivala, Puenteova je ostala mirna i sve negirala.

– Bila je bez emocija, gledala bi me pravo u oči i odgovarala na svako pitanje. Nikada se nije brecnula. Nikad ništa nije otkrila. Sve je negirala – presetio se policajac.

Ali, sledećeg dana, kada je policija počela da prekopava druge delove bašte, Doroteja je zatražila dozvolu da ode da se nađe sa nećakom na kafi kako bi „smirila živce“.

Pošto nije bilo dokaza koji bi je povezivali sa telom, dozvoljeno joj je da ode. Ona je iskoristila priliku da pobegne do Los Anđelesa, gde je pronađena pet dana kasnije kada ju je muškarac u kafani prepoznao sa TV-a.

U međuvremenu, još šest tela pronađeno je u vrtu Puenteove, uključujući telo 51-godišnjeg Alberta Montoje, 64-godišnje Doroti Miler, 55-godišnjeg Bendžamina Finka, 62-godišnjeg Džejmsa Galopa, 64- jednogodišnje Vere Fej Martin i 78-godišnje Beti Palmer.

Doroteja je bila povezana sa još dva ubistva

Starica je takođe bila povezana sa još dve prethodne smrti za koje se tada smatralo da su previše slične da bi se ignorisale.

Jedna od njih bila je 61-godišnja žena po imenu Rut Monro, koju je Puenteova ubedila da se useli u njenu kuću u aprilu 1982, kada joj je umro muž. Toliko su se zbližili da je Doroteja čak rekla njenoj deci da je zovu baka.

Ubrzo nakon toga, Rut je umrla od predoziranja kodeinom i acetominofenom. Policija je to prvobitno proglasila samoubistvom, dok je Puenteova rekla zvaničnicima da je žrtva bila u depresiji nakon smrti svog muža.

Još jedna od žrtava bio je Everson Gilmaut, 77-godišnji penzioner, koji je razvio prijateljstvo sa Puenteovom dok je bila u zatvoru. Kada je puštena 1985. godine, uselili su se u pansion, ali je on odjednom nestao.

U novembru 1985. Doroteja je unajmila majstora po imenu Ismael Flores da joj ugradi parket. Nakon što je završio posao, Puenteova je imala još jedan zahtev: da joj napravi kutiju dugu oko 1,80 metara kako bi mogla da je napuni knjigama i drugim predmetima i odnese je u skladište.

Zamolila je majstora i da je odveze tamo, ali ne usred puta tražila da stane kraj reke i gurne kutiju u vodu. Za Novu godinu, jedan ribar je primetio kutiju koja liči na mrtvački kovčeg i obavestio policiju. Istražitelji su ubrzo pronašli telo starijeg čoveka u fazi raspada.

Međutim, prošle su još tri godine pre nego što vlasti budu mogle da potvrde da pripada Eversonu.

„Bila sam jako dobra osoba“

Optužena za ukupno devet ubistava, Puenteova je vraćena u Sakramento. Na povratku je novinarima kazala da nikoga nije ubila.

– Bila sam veoma dobra osoba u jednom trenutku – tvrdila je ona

Tokom čitavog suđenja, Puenteova je prikazivana kao obična bakica ili kao manipulativni kriminalac koji je lovio slabe. Njeni advokati su tvrdili da je ona možda lopov, ali ne i ubica. Patolozi su svedočili da nisu uspeli da utvrde nijedan uzrok smrti.

Tužilac Džon O’Mara pozvao je više od 130 svedoka. Tužilaštvo je navelo da je Puenteova tabletama za spavanje drogirala svoje stanare, gušila ih, a potom angažovala osuđenike da ih zakopaju u dvorištu. Inače lek koji se koristi za nesanicu pronađen je u svih sedam ekshumiranih tela.

Tužioci su rekli da je Puenteova jedna od “najhladnijih i najproračunatijih ubica koje je svet ikada video”.

Godine 1993., nakon nekoliko dana razmatranja i neopredeljene porote Doroteja Puente je na kraju osuđena za tri ubistva i dobila uzastopne kazne doživotne robije za svako od njih.

(Espreso / The Sun)